Одважи се да мислиш својом главом!

Коментари

 Од Рудолфа Хензела, Рајнера Ротеа и Гернота Ружичке

hensel

Пре непуних 100 година отпочео је Први светски рат са око 17 милиона мртвих, а пре скоро 75 година ужасни Други светски са око 50 милиона жртава. Зато се европски историчари поново посвећују питању кривице за рат. Нас, двојицу психолога и педагога и једног правника, заокупља још једно питање: како је могло да се деси да се „народ песника и мислилаца“ 1914. године сервилно приклони мегаломанијом опседнутом цару Виљему Другом, а 25 година касније психопати по имену Адолф Хитлер и његовим помагачима када су позвали на оружје да би приредили велико крвопролиће. И поред тога милиони и милиони људи су дали да их такви „тутори“ бесмислено и без савести поведу у пропаст.
Мајке своје синове, а жене своје вољене супруге испраћале су „за Бога, цара, отаџбину “ и великог „фирера“ на „поље части“, а онда у „гордој тузи“ носиле црни флор око руке. А како је данас?

Погледамо ли на почетку нове године општу ситуацију у свету, онда не можемо а да не искључимо нови светски пожар који би у свако доба могао да избије из различитих жаришта1. Онда би опет спрега психолошког ратовања, државне индоктринације и неспутаног терора, са једне стране, и наше немоћи да се одважимо да мислимо својом главом, са друге стране, могла довести до тога да пођемо за неким новим „фирером“ који је ступио на светску сцену. И то опет зато што још нисмо схватили разлог нашег инфантилног понашања у току прошлог рата па се опет суочавамо са ограничавањем грађанских права.

Проблеми који до сада нису решени

Највећи нерешени проблеми на почетку 21. века не би требало – по нашем мишљењу - да се стално изнова набрајају. Сваки трезвени савременик гледа са стрепњом у будућност и брине о томе који свет остављамо нашој деци и деци наше деце. У чланку Дух одговорности мора да оконча насиље2 набројани су злочини у ратовима и геноциди у миру од Косова до Сирије. Нарочито застрашују, по нашем мишљењу, надолазећи фашизам, успостављање тоталитарних политичких структура и нове недемократске форме владавине попут Европске уније. У то спадају и пљачкање ресурса широм света, све већа обесправљеност и глад у свету3. Висока наоружаност Истока и Запада и огроман арсенал приправних атомских и уранијумских бомби додатана су претња човечанству. А ко је то довољно обавештен о развоју нових војних технологија које могу да свуда у свету изазову земљотресе, цунамије, вулканске ерупције, суше, поплаве и остале промене како климе тако и окенаских струјања! То може да промени животну средину и уништи Земљу4.

Шта чине полоточари, а нарочито интелектуалци да се реше ова питања?

Омањивање интелектуалаца у тешка времена

Догађаји прошлог века су нам белодано показали да није само прост народ омануо у отпору тоталитаризму и фашизму. Ни интелкектуалци, упркос свом академском образовању и могућности стицања увида у политичке, економске и социјално-психолошке узрочно-последичне везе, нису били дорасли својој одговорности – били они психолози, педагози, природњаци, инжењери, медицинари или социолози. То је искуство како из времено пре и за време оба светска рата тако и искуство из новијих ратова – почев од агресије НАТО-а на СР Југославије пре скоро 15 година па све до садашњег стравичног локалног рата у Сирији.

Ми грађани смо 1999. г. дрским лажима као што су Никада више Аушвиц или Хуманитарна интервенција тадашње црвено-црне владе и свеколике коалоције уз подршку медија масовно изманипулисани и индоктринирани5. То ,међутим, није било довољно оправдање да би се одобрио и подржао освајачки рат уз болове у стомаку без мандата УН. Тај рат 1999. г. био је преседан за следеће међународно-правно незаконите агресивне ратове НАТО-а и у новом веку.

Ми стално омањујемо онда када је потребно да мислимо својом главом.
А они херојски борци за мир, који су као далековиди просветитељи соје ближње упозоравали на фашизам, а тиме и на ратну опасност са неизмерном људском патњом која га прати, нису узимани озбиљно, исмевани су, па чак и прогањани.

Берта фон Зутер (Bertha von Suttner), велика жена-борац 19. века, која је умрла у Бечу недељу дана пре сарајевског атентата, због свог светски чувеног роман Доле оружје који се појавио 1889. године, била је блаћена као Берта мира6, фурија мира и безбожна утописткиња. Анархистички пацифиста Ернст Фридрих (Ernst Friedrich), који се између два светска рата политички, агитаторски и уметнички ангажовао против рата, својом ликовном документацијом Рат рату суочио је оне који су га преживели са његовим правим лицем и лажима о херојској смрти, отаџбини и јунаштву. Његов антиратни музеј у Берлину основан годину дана касније нацисти су срушили и преправили у локал SA7 одреда.

А данас? Сетимо се примера лауерата Нобелове награде за књижевност Гинтера Граса (Günter Grass) који се у песми Шта мора да се каже пре скоро две године, када су запретили атомски окршај са Ираном и трећи светски рат, усудио да оштро критикује Израел и Немачку. Овај одважни став да се мисли својом главом није послужио као узор. Уместо да се сучеле са садржином његове песме, Граса су углавном клеветали. Који би се иоле славан суграђанин усудио да учини исто што и он?

Разлози незрелог понашања

Бојазан да може да буде опасно мислити својом главом и зато бити кажњен свакако је један од разлога незрелог понашања – али не и једини. Ово нас и наводи да поменемо еру просвећености у 17. И 18. веку. У тој епохи људи су почели да се ослобађају од средњевековног начина мишљења. Отада људским пословима превасходно управља људски разум, појединац се ослобађа ограничености, лаковерности и аутократског ауторитета. Слобода личног делања (еманципација) се проширује. Имануел Кант (Immanuel Kant), велики немачки филозоф, просвећеност дефинише овако: Просвећеност је човеков излазак из самодосуђене незрелости. Незрелост је немоћ да се мисли својом главом без предводништва другог.

Човекова незрелост, према Канту, самодосуђена је онда када није оскудност разума разлог да се мисли својом главом без предводништва другог, већ страх.

Кант је исковао и девизу просвећености: Sapere aude!, што тако пуно значи као и Одважи се да мислиш својом главом!. Према томе, просвећеност је максима мислити самостално у свако доба.

Зашто онда људи целог свог живота остају незрели – и то радо, иако су одавно одрасли и били би способни да самостално мисле? Кант је мислио да су разлог за то лењост и кукавичлук. Бити незрео је угодно, а мислити самостално је досадан посао. Тако некима олакшавано, мислио је Кант, да у старатеље тих незрелих људи уздигну саме себе. Ти старатељи би такође употребили све да ти незрели мисле да је корак до зрелости не само тежак, већ и опасан8.

Да ли смо данас, на почетку 21. века, раскрстили са тим незрелим понашањем?

Колико смо храбри да у свако доба мислимо својом главом? Није ли за једног пробирљивог и интелектуално лењог човека удобније да се служи упутима неког ауторитета, неког вође, да буде у сагласју са неким тобоже моћним и да спада у круг његових ласкаваца?

Тада се он налази стално на правој страни.

Тада га не тиште сумња и и морална премишљања, јер се увек може позвати на ту тобожњу непогрешиву моћ.

А колико је мучно мислити својом главом и бити одговоран за оно зрело понашање.

Сумње спопадају онога ко трага за истином, сан му преко ноћи постаје немиран. Тада тај самостално мислећи долази и до непријатних истина које противрече моћнима, а у наруку су политичкој коректности, па се дотадашњи сапутници брзо разилазе са њим. Резултат храбрости може бити усамљеност. Додуше, усамљеност не у смислу самоће, већ у смислу избегавања дијалога. Професорка немачког јидиша и списитељица Хана Арент (Hanah Arendt) то избегавање је доживела у вези са кампањом блаћења преко штампе пошто је објављен њен извештај о процесу Ајхману 1961. године:

Ајхман у Јерусалиму. Извештај о баналности зла. Она је је избегавање дијалога доживела као екстремну форму људске незгоде9.

Шта да се ради?

У свако доба мислити својом главом

Сваки појединац треба да допринесе решавању неодложних проблема нашег доба.И наравно, зато смо ми у ституацији, а свесни , да се то свакога од нас тиче. Зашто да се не одважимо да мислимо својом главом, зашто да немамо храбрости да то данс несагледиво не потискујемо, већ да га реално опажамо и против њега устајемо – интелектуално, емоционално и политички. Упркос свим противљењима, одлучно трагајмо за истином и тиме људски чувајмо људско достојанство. Надмашимо издржљивост срца и делајмо. Сваки човек, вели Албер Ками, има мање или веће поље утицаја10. Никаква влада и никакви батаљони, тако пише швајцарски писац Готфрид Келер (Gottfried Keller) 1819-1890, не могу да одбране право и слободу уколико грађанин није у стању да сам стане на кућни праг и погледа шта је посреди.

Васпитавање зрелог грађанина

Васпитавање онога ко одраста у родитељскојх кући и школи битно је важно за развијање здравог понашања у зрелом добу. Колико је васпитање важно постали смо свесни тек почетком прошлог века. Захваљујући васпутању и образовању код деце се развијају одговорност, саосећајност, солидарност, кооперативност, мирољубивост и зрело понашање. Темељ овога су развијање свести и одрживо васпитавање за вредност и врлину од ране младости. Оно што је преко потребно свком друштву да би се ваљано ухватило укоштац са будућношћу и да би себе само обликовало су зрели грађани који преузимају одговорност за општу добробит.

Дипломирани психолог др Рудолф Хензел (Rudolf Hänsel) је педагог и психолог
из Линдауа (Боденсе)

Рајнер Роте (Rainer Rothe), правник из Хамбурга и Романсхорна (Швајцарска)
Лиценцијат филозофије Геронт Ружичка (Geront Ruzicka) је психолог и педагог
из Уселингена (Швајцарска)
Превод: Милан Радојковић

 


***
1 Косидовски: Сценарио трећег светског рата
2 Флајер Ноје рајнише цајтунга од 21.09.2013.
3 Циглер: Остављамо их да изгладњују. Масовно уништење трећег света (Wir
lassen sie verhungern. Massenvernichtung der Dritten Welt)
4 Др Бартел: Ратно оружје и планета земља (Krigegswaffe und planet Erde) www.pbmeonline.
org)
5 Бекер/Бехам: Операција Балкан. Врбовање за рат и смрт.
6 Асоцијација на Дебелу берту, немачку хаубицу од 420 мм из Првог светског рата,
прев.
7 SA скр. Schutzabteilung заштитни одред, војска Хитлерове нацистичке странке, прев.
8 Види у Википедији одговор на питање шта је просвећеност.
9 Стр. 34
10 Флајер Ноје рајнише цајтунга онлајн (NRhZ) од 28.11.2013.