Аутономна покрајина Косово и Метохија (АП КиМ) Уставом je дефинисан и међународним споразумима утврђен део територије Републике Србије (РС) и представља подручје од непроцењивог значаја за очување духовног и националног идентитета српског народа. У историјском и колективном памћењу српског народа, Косово и Метохија су „душа и срце“ Србије. Друштво српских домаћина (ДСД) одазвало се позиву на „Унутрашњи дијалог о Косову и Метохији“, иако и даље сматра да је било нужно да се о његовој сврсисходности, а затим и о суштинским питањима, претходно изјасне највиши државни органи, посебно Уставни суд и законодавна грана власти. Стога, овај дијалог без праве припреме и ставова највиших државних органа има доста елемената волунтаризма, што скорашње изјаве званичника и показују. Овај дијалог, искрснуо је ниоткуда, у поодмаклој фази вишегодишњег деловања наших учесника у разговорима у Бриселу, иза „затворених врата“ и, колико је познато, без од стране Владе одобрене платформе за њихово постављање. Стога ДСД сматра неодговорним досадашњи приступ овом питању. Сплетом историјских околности, геополитичких интереса, унутрашњих и спољних политичких манипулација, чињења и нечињења, превара, издаја и насиља у АП КиМ, проблем је прерастао у Гордијев чвор који би исхитреним или погрешним резом могао бити фаталан за будућност српског народа и државе. Према нашем мишљењу, „унутрашњи дијалог“ требало би да води решавању унутрашњих питања у разговору између привремених власти у Приштини и државних органа РС, док би учешће представника ЕУ било у функцији посредника, без икаквог условљавања пријема Србије у ЕУ по том основу. Српски народ је релативно малобројан, али поносан народ са вишевековном државношћу, ослободилачком и одбрамбеном традицијом − уз претешке људске и материјалне губитке, народ са вековном аутокефалном црквом и културноисторијским нaслеђем од универзалног значаја. Са таквим одликама великог народа, задржао је свој понос кроз векове, и одбранио га. У сегментима примереним нашим активностима, ДСД приступа разматрању статуса КиМ са таквом свешћу и осећајем одговорности пред прецима и потомцима. ДСД је свестан да због дугогодишњег недомаћинског, неодговорног, чак издајничког расипања и слабљења привредне и одбрамбене моћи РС, као и да због доскорашњег односа између великих светских сила, држава тренутно нема снаге да самостално реши овај Гордијев чвор како то чине јаке и стабилне државе, те овим јавним наступом желимо да саопштимо наше ставове и допринесемо проналажењу решења примереног датој ситуацији и захтевима опстанка и бољитка РС и њених грађана.

Не можемо се сложити са дефетистичким изјавама „немамо ништа“, „доћи ће до Врања“ итд. које, нажалост, долазе са највишег државног нивоа ових дана. Да би се ово Друштво и грађани РС кроз „дијалог“ јасно одредили према преговорима о статусу АП КиМ, неопходно је да највиши органи и представници у тим преговорима саопште да ли је другој страни већ обећано некакво „коначно решење“ и аргументовано објасне приметну журбу у покушају доношењу „коначног решења“ за АП КиМ. Велика већина народа, наиме, не види такву потребу, а ни могућност да се то учини, пре свега због опструкције албанске стране, и имајући у виду промене односа снага у свету, и посебно јачање војно-политичке и дипломатске снаге пријатељских земаља које данас могу да одврате евентуалне интервенције попут НАТО агресије на СР Југославију 1999. године. Имајући у виду жеље, хтења и могућности српског народа, посебно у светлу албанске неспремности за било какву промену постојећег стања, износимо наша промишљања о проблему статуса АП КиМ; надајући се да ће наше констатације и ставови помоћи у доношењу одлука које би ДСД могао подржати свим својим капацитетима.

СТАВОВИ

Косово и Метохија, историјско, духовно и заветно средиште српског народа, није власништво садашње, него свих будућих и свих претходних генерација које су вековима муком и знојем градиле то српско благо, а животе залагале да га одбране или ослободе. Стога ми, данашњи Срби, нити било који други грађанин ове земље, немамо ни историјско ни морално право да доносимо „коначна решења“ о овом делу наше територије које би ишло на штету српске државе, већ само обавезу да учинимо све што је у нашој моћи да га сачувамо за наше потомке. О опасности коју носи предузимање радикалних корака од стране РС говори и одбијање албанске стране да спроведе већ прихваћено, односно њена решеност да чак и у овој, тзв. преговарачкој фази, предузима даље једностране кораке попут намере да оснује Војску Косова. Евентуалним самоодрицањем од Косова и Метохије порушили бисмо темеље духовности, културе, историјског памћења и државности српског народа, а његова будућност била би још проблематичнија него што је данас, јер народ који нема историјско памћење, нема ни будућност. АП КиМ је саставни и неодвојиви део РС, и не може се, било аутентичном или споља наметнутом вољом садашње власти, војном агресијом или било каквим штетним, изнуђеним политичким договором, издвојити из Уставом утврђеног састава РС и отуђити од народа; ово не само због значаја овог дела наше територије за српски народ већ и због чињенице да је територијална целовитост РС неспорна и гарантована међународним споразумима и Резолуцијом 1244 УН. О отуђењу КиМ (нити било ког другог дела Србије) не могу напречац одлучивати актуелне странке на власти или појединци из њихових редова својим директним потписом; а то не треба тражити ни од грађана Србије референдумом или било којим другим обликом изјашњавања. Суверенитет и територијална целовитост РС не смеју се стављати у исту раван са било којим политичким, економским и другим интересом – укључујући и циљану замену теза да ћемо формирањем „Заједнице српских општина“ на територији сепаратистичке тзв.Републике Косово трајно решити дискриминаторни однос према српском народу који је преко ноћи проглашен за мањину тамо где је био свој на своме. Нарушавање суверенитета и територијалне целовитости РС не смеју представљати „улог“ за улазак у регионалне и европске политичке и економске интеграције, како се, кроз званична саопштења назире, па и показује. Конкретно, АП КиМ не може и не сме бити залог за улазак у ЕУ. Од највиших званичника РС одавно се очекује да објасне народу шта заправо значи „правно обавезујући споразум“ са Приштином и овом приликом ДСД понавља овај захтев. Подржавамо, што смо учешћем у кампањи „No UNESCO” и показали, напоре садашње владе РС, укључујући Мисију РС при Унеску, те све земље чланице ове специјализоване агенције УН за образовање, науку и културу и све њене одговорне и принципијелне земље чланице, да се спречи чланство тзв. „Републике Косово“ у Унеску и другим међународним институцијама, што би отворило простор за манипулације, пустошење и „званичну“ пљачку тамошње српске културне и историјске баштине. Албанци на КиМ су својим разбојничким актима током погрома 2004. године одредили судбину тамошњег српског и европског културног и историјског блага, и то уз одсуство очекиване заштите присутних и задужених контингената међународних војних и полицијских „заштитних“ снага. Подржавамо и поједине ставове председника Републике из његових надахнутих обраћања народу, попут oног у Алексинцу, на пригодном обележавању 19. годишњице НАТО бомбардовања. С друге стране, магловито приказивање тока бриселских преговора и приметан раскорак између реченог на преговорима и учињеног, и на терену и у пракси АП КиМ оствареног, чини да буде оправдано подозрење српског народа и свих добронамерних грађана Србије. Непоштовање Резолуције УН 1244 и других међународних споразума на КиМ у периоду од 1999, као и немоћ, или можда договорна индоленција Еулекс мировних снага током и после погрома српског становништва 2004. године и рушења верских, историјских и сакралних објеката, даљег прогона српског становништва и отуђивање његове имовине, указује да у присутном делу међународне заједнице нема искрене спремности, већ да само држава Србија може бити гарант очувања тих вредности. Покретање „Унутрашњег дијалога о Косову и Метохији“ без обзнањеног става Владе РС могла би се протумачити и као „демократска“ подвала. Уместо да подгрева сумње у своју компетентност или државничко постављање, ова Влада би, са изборним резултатима какве има и неспорно унапређеним међународним односима и сарадњом, морала показати кураж да народу саопшти своје ставове о којима би се расправљало кроз „унутрашњи дијалог“. Уместо да кроз тако организован дијалог ослушне шта народ и стручна јавност о званичним ставовима своје власти и државе мисле, државни органи РС, отварају простор за испољавање личних и групних интереса, подгревање сумњи у „конспирацију“, као и разноразне дискусије и препирке недовољно обавештеног народа, чиме се подиже напетост и провоцирају нове и нежељене невоље које нам у ово време понајмање требају. Косово и Метохија нису проблем само тамошњих Срба како се назире из приступа државних органа преговорима у Бриселу, уз непримерено истицање формирања ЗСО као некаквог постигнућа, већ проблем васколиког српског народа, како у Матици, тако и региону и расејању. То је ништа друго до наставак и егзекуција вековног растакања једног националног корпуса Срба, на Србијанце, Црногорце, Војвођане, Косоваре, Босанце, итд.

ПРЕДЛОЗИ И ЗАХТЕВИ

У даљем износимо предлоге и захтеве Друштва српских домаћна као допринос приступу проблему АП КиМ, јер домаћин без става и предлога је галамџија и смутљивац. Ови предлози односе се како на историју и културу, тако и на шири контекст проблема, јер се историја и култура не могу извући из тог контекста и посебно разматрати. Они ће свакако бити саопштени јавности у РС, региону и српском расејању, а тиме и међународној јавности.

- Косово и Метохија не могу бити предмет трговине, у којој се српском народу нуде магловита обећања за колевку и кости наших предака, духовни темељ нације и непроцењиве природне ресурсе.

- Нема ни суштинског ни оперативног разлога за организовање референдума у коме би се непосредно или посредно постављало питање статуса АП КиМ.

- Обуставити преговоре док органи тзв. „Републике Косово“ и Еулекс не обезбеде и обелодане податке о свим несталим лицима, жртвама тзв. „Ослободилачке војске Косова“, откривање и процесирање свих починилаца злодела, а поготово ратних злочинаца, међу којима и оних који се налазе у руководству тзв. „Републике Косово“ а који су чинили злочине уочи и током рата на КиМ 1990-их и за време погрома марта 2004. године.

- Претходном захтеву прикључити и расветљавање убиства истакнутог српског патриоте и политичара Оливера Ивановића.

- Захтевати јасне и чврсте гаранције за заштиту српског и другог неалбанског становништва на КиМ, које је изложено прогону, малтретирању, хапшењу, пребијању, нерасветљених убистава, затирања трагове српске приватне непокретне имовине, паљења и крађе усева, стоке, механизације итд.

- Захтевати повратак расељених лица на КиМ и гаранције за њихов трајни останак.

- Мора се прекинути уцењивачко и понижавајуће посредовање ЕУ јер је после толиких обећања разговора и преговора од 2000-их јасно произилази да је циљ ЕУ бирократије да „опере“ грехе већине својих чланица које су учествовале у НАТО агресији и да преко ранијих и садашњих српских власти примора српско руководство да прихвати губитнички положај српског народа и РС.

- Ако би ЕУ званичници наставили неразумно да инсистирају на издаји суштинских српских интереса, треба прекинути све преговоре о АП КиМ и замрзнути процес приступања Србије Европској унији.

- У домаћој и међународној јавности третирати АП КиМ као окупирану територију јер то је, нажалост, фактичко стање на терену, пошто Србија, због дугог унутрашњег урушавања својих моћи тренутно нема довољно снаге да то своје подручје самостално врати под државну контролу.

- Историјски и верски споменици на КиМ не могу имати екстериторијални статус у сопственој држави.

- Сваки покушај присвајања српских споменика културе од стране Албанаца на КиМ и преименовање у споменике некакве „косовске културе“, уз директну или индиректну помоћ међународних институција, мора се оштро осудити и мора се хитно реаговати свим дипломатским и другим средствима, посебно упорним информисањем (публикације, електронски медији, социјалне мреже, конференције, симпозијуми, туристичке публикације, лични контакти, итд.) најшире светске јавности о величини и значају српског културног наслеђа на КиМ. У том смислу, инсистирати да се на сателитским мапама уносе и српски називи места и културно-историјских споменика.

- Захтевати стриктно поштовање одредби Резолуције 1244 и враћање преговарачког процеса у окриље Уједињених нација, уз захтев да се на територији АП КиМ, уместо ЕУЛЕКСА распореде мировне снаге УН.

- Косово и Метохија нису само непроцењива духовна вредност српског народа, већ и подручје огромних природних ресурса (плодно земљиште, шуме, вода, угаљ, руде...) који се од окупације 1999. године отимају и пљачкају. Стога се мора направити, ако то није до сада учињено, инвентар државне и имовине протераних Срба и другог неалбанског становништва и ресурса на КиМ, проценити њихова вредност, то обзнанити српском народу и међународној јавности и покренути одговарајуће судске поступке.

- Направити листу потраживања грађана и РС по основу бесправног преузимања и коришћења приватне и државне имовине на територији АП КиМ од стране појединаца друге националности и подршке институција тзв. Републике Косово, и захтевати повраћај имовине у пређашње стање и наплату изгубљених прихода.

- Уколико Влада Републике Србије и председник Републике не могу да спроведу наведено, треба о томе да обавесте Народну скупштину и народ.

- Неприхватљиво је да у Скупштини РС није одржана било каква дебата о КиМ. Наш је став да се та дебата мора што пре покренути јер избегавање да се то учини засигурно води у тензије и ванпарламентарну борбу унутар Србије.
 
Друштво српских домаћина ће подржати све одлуке државних органа које су на линији одбране територијалне целовитости РС, људских живота, повратка расељених и њиховог опстанка у постојбини, као и повраћаја њихове имовине, заштите наших светиња и свештенства, те историјског поноса српског народа. Србија мора свим расположивим средствима и уз помоћ држава које су против једнострано проглашене самосталности тзв. Републике Косово да сачува територију српске АП КиМ као неотуђиви део Републике Србије. У том светлу, треба подсетити да је право на самоопредељење које је својевремено дефинисано у УН осмишљено ради деколонизације у 20. веку раније покорених земаља Азије и Африке. Право на самоопредељење додељено је тада народима, а ни тада нити било када и било где после тога није дато припадницима мањина који су део народа неке друге, међународно признате државе. Осим тога, југословенска комунистичка иновација названа „национална“ мањина, глатко је одбијена од свих земаља чланица УН, а пре свих управо од развијених земаља Запада и најистакнутијих међу њима. Потврда томе је и једино могући прихваћени назив међународне конвенције УН о мањинама у чијем наслову има етничких, верских и др. мањина, а свакако не, у то време јединствених за нашу земљу, „националних“ мањина. Сматрамо да је преко потребно да се објаве сви документи из досадашње фазе тзв. бриселских преговора, како би јавност у нашој држави стекла целовит и исправан увид у ситуацију. Стога је нужно да председник Републике и Радна група која се бави дијалогом о КиМ јавно, на телевизији, сучеле своје ставове са другим релевантним, компетентним појединцима који су такође спремни на демократски живот у Србији, на добробит свих њених грађана. ДСД одбацује сваку идеју поделе КиМ, „разграничења“, замене територије или било какво друго угрожавање територијалног или државног суверенитета Србије, јер би то значило капитулацију Србије – што наша држава у својој историји никада није учинила: ни 1914. у време аустроугарске агресије, ни 1941. у време агресије фашистичке Немачке, а ни 1999. године у време НАТО агресије. Скупштина Републике Србије, председник Републике и Влада Републике Србије не смеју да тргују Косовом и Метохијом, нити у томе могу рачунати на подршку српског народа и Друштва српских домаћина, јер би у супротном у српском предању и историјском памћењу остали обележени као недостојни потомци својих предака и неугледни пример својим потомцима.

ЗАКЉУЧАК

Статус Аутономне Покрајине Косова и Метохије регулисан је Уставом Републике Србије и Резолуцијом Савета безбедности ОУН број 1244.
У Београду, 15. септембра 2018. године Захвални потомци славне Српске војске на 100-годишњицу пробоја Солунског фронта.
У име Друштва српских домаћина председник Управног одбора проф. др Миладин М. Шеварлић, с.р