Косово у Метохија вредност изнад сваке друге вредности

Коментари

Интервју са Живадином Јовановићем, председником Београдског форума за свет равноправних, ЦКЦУ 93.1ФМ

boba-blagojevic-samaОтава - На питању односа  центара моћи тзв. медјународне заједнице према праву Срба, српских избеглица и расељених лица на слободан и безбедан повратак, огледа се суштина политике медјународне заједнице према самој Србији и српском народу. Она не може другачије да се окарактерише него као политика дискриминације и колективног кажњавања. Никоме до сада  није објашњено зашто то српске избеглице и расељена лица треба да буду кажњена и зашто српска култура и српска нација треба да испаштају у 21. веку, веку општег напретка и прогреса, нагалсио је Живадин Јовановић, бивши министер иностраних послова СР Југославије и  председник Београдског форума за свет равноправних (Форум)  у рзговору са уредником српског радио програма ‘’Сусрети Понедељком’’ на ЦКЦУ 93.1 ФМ у Отави.

Непосредно пре одржавања Скупстине  Форума замолили смо господина Јовановића да нам да своје мишљење као и ставове Форума по питању најновије одлуке чланица ЕУ о одлагању  доношења одлуке о кандидатури Србије  као и о евентуалном учлањењу Србије у НАТО.

Јовановић сматра: ‘’Да је одлагање одлуке о кандидатури  Србије у чланство ЕУ резултат процене Брисла, односно Берлина и Лондона као најутицајнијих фактора у ЕУ, да је Србија подложна притисцима и да треба купити још мало више времена за нове једностране концесије и уступке Србије у погледу Косова и Метохије (КиМ)’’. Јовановић  сматра да‘’ постоји процена да ће власт Србије де фацто прихватити одузимање КиМ , а потом, и формално да призна независност Косова И Метохије, да ‘е се, корак по корак, одреци и Резолуције 1244 СБ УН. То су  очекивања ЕУ, у првом реду Немачке, Велике Британије и Аустрије.
Немачка и Аустрија, укључујући и Велику Британију врше снажни притисак на садашње руководство Србије да се прво сагласи са одузимањем КиМ , а затим и да га формално призна као независну државу’’, каже Јовановић.

‘’Како другачије објаснити тражење да се успоставе нормални односи измедју Београда и Приштине; да се Приштини пирзна равноправно учешће на медјународним скуповима у региону, као први корак, после којег би уследио и други захтев да Србија не обструира пријем Косова у УН, ОЕБС. Све то значи да се Србија помири са одузимањем не само петнаест одсто своје државне територије него места ра]ања српске нације, културе, идентитета и државности.

‘’Сматрам’’, каже Јовановић, ‘’ да је политика владе Бориса Тадића: “Чланство у ЕУ као једина алтернатива” нанела доста штете позицији Србије и да досадашњу политику треба у суштинском смислу изменити’’.

Како би то требало учинити?

‘’Србија треба да остане отворена за пуну сарадњу са ЕУ укључујући и отвореност и заинтересованост и за чланство у ЕУ, али под истим условима под којима су и друге  земље региона постале чланице ЕУ. Односно,  под условима који важе за земље које претендују за то чланство. Србија не би смела да прихавати трговину са ЕУ : КиМ за кандидатуру или за чланство у ЕУ. Због тога што КиМ није упарена вредност са другим вредностима као на пример, са чланством у било каквим ексклузивним клубовима или организацијама’’, каже Јовановић. Србија је била И остаје европска yемqа, али иy тога не проиyилаyи обавеyа да прихвата дискриминацију И стална понизавања.

‘’КиМ су вредност изнад сваке друге вредности. Са том вредности се не сме трговати.
Улазак у трговину са КиМ, као монетом, је пут без краја и без видика. Као што је прихватање уцена из разних земаља такодје охрабривање и призивање нових апетита и нових уцена са других страна’’, сматра Јовановић.

Војна неутралност

‘’Србија треба да остане неутрална у војном смислу, као што је то предвидјено одлуком Народне скупстине . Београдски Форум за свет равноправних , као и ја лично, сматрамо да би тај принцип требало записати и у Устав Србије приликом првих уставних промена. Низ земаља, укљуцујуци и неке европске замље, као сто су Украјина, Аустрија и друге,  имају такву слицну дредбу записану у својим уставима.
Засто Србија не би могла да унесе такву одредбу у свој Устав?’’, ретори;ки одговара Јовановић.

‘’ Нема ни потребе а није ни у интересу Србије да улази у чланство НАТО пакта.
Сматрам такодје да досадашњи Програм за мир којег је Србија закључила са НАТО пактом представља ви[е него довољан оквир за односе са НАТО.

‘’Два су разлога због којих Србија не би требало да улази у чланство НАТО’’, наводи Јовановић.

‘’Први разлог је сто је та Алијанса бомбардовала и извршила агресију на Србију 1999. године. Током те агресије животе је изгубило близу 4.000 градјана Србије укључујући око стотину малолетне деце. Земља је разорена а штета се процењује на преко сто милијарди долара. До данас нико из владајућих структура Србије није ни поменуо захтев за надокнаду ратне штете.
НАТО је том приликом употребио поред других забрањених средстава и пројектиле са осиромашеним уранијумом, чије се штетне последице по процени најпозванијих стручњака продужавају на четири и по милијарде година! Посебно на КиМ су те штетне субстанце већ ушле у ланац производње хране и изазвале  низ нових, до недавно непознатих болести као сто су масовне деформације код новородјен;ади, експанyија оболевања од рака И многе друге. Власт о томе цути да се не би yамерила пријатељима иy НАТО! Коме она одговара ако не својим градјанима?
НАТО не мозе побеци од одговорности ни за протеривање 250.000 Срба са КиМ, за рушење српских светиња, преоравање гробаља. НАТО је одговоран за дестабилизацију читавог региона и за одузимање КиМ од Србије. Да није те једностране, про-албанске  политике НАТО-а И ЕУ, КиМ се никада не би могла да прогласи за независну дрзаву. Декларација о тзв. “независности Косова” је била могућа зато што је то у интересу НАТО,’’ сматра Јовановић. Ко је одговоран yа киднаповане и убиства преко 1.000 Срба у периоду од када су КФОР И УНМИК преуyели мандате над Косовом и Метохијом_ Ко је одговоран сто нема резултата истраге о хиљадама зло;ина над Србима, укљуцујуи и за трговину људким органима?

‘’Други разлог због којег Србија, као мирољубива којој су потребни добри односи са свим другим земљама, не треба да удје у НАТО је тај да је НАТО од агресије 1999. године до данасњих дана прихватио доктрину интервенционизма на читавој земаљској кугли. НАТО је данас офанзивни, агресивни војни савез, не дефанзивни, какав је, бар формално, био. Србија би као чланица НАТО имала непотребну обавезу да српски војници и српски малдици ратују за рачун НАТО-а  на било којој тачки глобуса И да постају резерва НАТО војске, која би била дузна да ратује на било којој тацки глобуса када то одговара интересима НАТО и САД, као водецој цланици’’, сматра Јовановић. Циме је НАТО задузио Србију и српски народ да би српски војници ратовали и гинули хиљадама километара од граница Србије навлацеци бес и освету према Србији?

Нова политичка стратегија Србије

О елементима политике којима би се могли  обезбедити и оставрили интереси српске државе и српског народа, председник Београдског форума за свет равноправних, Живадин Јовановић каже следеће.

‘’Нова политика Србије би, поред осталог, требало да обухвати комплекснију и већу заштиту свх Срба у окружењу, посебно у бившим југословеснким републикама - у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији и Црној  Гори . Нова политика треба да буде усмерена на очување културног, духовног и националног простора за све Србе у окружењу’’, наглашава Јовановић.
‘’Саставни део ове политике мора да буде и већа брига и придавање стратешког значаја у односима са српским расејањем у свету, укључујући и са Србима на Северно америцком континенту. То не сме да буде у функцији неке идеологије, поготово не у функцији  странашких или других парцијалних интереса, као што је то данас случај. Срби у расејању су највеци иyвор девизног прилива Србије, веци од свих других извора заједно, укљуцујуци кредите ММФ-а, Светске банке, Европске банке, билатералне кредите, донације…
Елеменат нове стратегије Србије треба да буде успостављање добрих односа са свим суседним државама, али уз постовање пуног реципорцитета. А не као сто је био слуцај до сада, где су односи постављени на једностраним концесијама Хрватској, Словенији И другима, без икаквих реципроцних могуцности у корист Србије, њене привреде, или других субјеката..

Треба оцувати достигнуте односе са ЕУ, САД и НАТО-ом, водеци рацуна о искуствима, али истовремено треба убрзати раyвој односа И сарадње са пријатељским земљама које исказују подршку српском суверенитету и територијалном интегритету и не постављају никакве уцене Србији за свестрану сарадњу.Те земље су Русија, Кина Индија, Бразил и друге које поштују Србију као партнера а не прилазе Србији као трецеразредној земљи, са недефинисаним простором. Односи са тим пријатељским земљама недопустиво заостају, постављају им се вестацке баријере  Садасња политика елита Србије, на све нацине фавориyује односе са земљама које су колико недавно, бомбардовале Србију, разориле привреду, загадиле природу, силом направиле илегалну дрзаву на српској дрзавној територији, које уцењују И изнудјују да Србија клеци, моли, извињава се без мере на све стране по ко зна колико пута, испуњава апетите и плаћа жеље свих у суседству’’ подсеца  Јовановић. Је ли то нацин да се заслузе епитети “демократа”, “нај-Европљанина”, да се добију медаље?

‘’Мислим да треба поред односа са НАТО-ом као војним савезом са којим већ постоје дефинисани оквири сарадње као што је Партнерство за мир, сличне оквире успоставити и са одбрамбеном организацијом ОДКБ ( Организација Дрзава Колективне Безбедности) на Истоку  Европе. То би било у складу са политиком неутралности, тако да би Србија као неутрална земља имала уравноте\ену војну сарадwу као део уравнотезене медјународне позиције,односно дистанцу и одредјени маневарски процтор за доносење најцелисходнијих одлука о битним интересима своје државе,’’ закључио је Јовановић.
(Разговор водјен 12. децембра 2011)
Писе: Боба Боројевиц