Навршило се пуних 11 година откако је 10. јуна 1999. године Савет безбедности УН усвојио резолуцију 1244 којом је окончана 78-дневна агресија НАТО против Србије, односно, тадашње СР Југославије.

У препуној Свечаној сали, Матице српске у Новом Саду, промовисана је књига „АГРЕСИЈА НАТО-СУМРАК ЗАПАДА“, коју је издао Београдски форум за свет равноправних. Књига заправо представља Зборник радова са Конференције која је 23. и 24. марта 2009. одржана у Београду, поводом десетогодишњице од НАТО агресије на СР Југославију. У књизи од 527 страница штампано је 73 реферата, учесника те Конференције, на којој је било преко 700 учесника из земље и света, међу којима су светски позната имена из области међународног јавног права, дипломатије, безбедности, екологије, геополитике... Књига је, како је истакнуто, до сада најсвеобухватнија штампана анализа чињеница, повода циљева и последица  агресије. Овај јединствен зборник можда и не даје коначне одговоре на питања о правим мотивима и циљевима агресије и које су њене последице, од економских, политичких, еколошких до цивилизацијских, али свакако помаже читаоцу да да потпуније разуме околности и методе припрема и самог извођења тог првог рата у Европи након окончања Другог светског рата како би, можда, и сам дошао до одговора на многа важна питања.

Да се не заборави

11 ГОДИНА ОД ОКОНЧАЊА АГРЕСИЈЕ НАТО

ТРАЈНИ ЗНАЧАЈ РЕЗОЛУЦИЈЕ СБ УН 1244 (1999)

Војно-техничким споразумом, у јавности познатим као Кумановски споразум од 9. и резолуцијом СБ УН 1244 окончана је 78-дневна оружана агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије. Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.[1]Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од последица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити. Штета од економских разарања, својевремено је процењена око 100 милијарди америчких долара.

АГРЕСИЈА НАТО 1999. – СУМРАК ЗАПАДА

На мосту преко Велике Мораве који спаја Варварин и Ћићевац 30. маја 1999. године, на Дан Свете Тројице, од бомоби НАТО-а погинуло је 10-торо цивила, грађана Варварина. Сваког 30. маја овде се одржава помен жртвама. Средствима Срба из Швајцарске, преко Фонда дијаспора за матицу, од јула до новембра 1999. године на истом месту изграђен је нови  двоструко шири мост, а поред моста споменик жртвама. Тада је уједно обновљен и хотел „Плажа“ који је током бомбардовања био оштећен.
У организацији варваринског Дома културе, Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала Србије, у Варварину је 28. маја 2010. приређена изложба фотографија о агресији НАТО-а на СРЈ, промовисана књига ,,Агресија НАТО - Сумрак Запада" и приказан документарни филм о рату 1999. године. Два дана после тога, 30. маја, у Варваринској цркви одржан је парастос жртвама које су пре 11 година пале од бомби НАТО на мосту преко Велике Мораве, полагање венаца и проигопдни културно-уметнички програм поред споменика жртвама. Овогодишнјој свечаности присуствовао је и Министар одбране Драган Шутановац а у програму је учествовала јединиц Гарде и оркестар Војске Србије.

У Академији за дипломатију и безбедност одржан је 23. маја 2010. међународни симпозијум на тему „Балкан 2020. – регион кризе или мира“. Суорганизатор симпозијума је Масачусетс универзитет, Бостон, САД.

Учеснике симпозијума је поздравио Проф. Андреја Савић, директор Академије.

У име Београдског форума говорили су Живадин Јовановић, председник, и Владислав Јовановић, члан Управног одбора Форума. Своја излагања су поднели још: Проф. Бранко Крга, заменик директора Академије, Проф. Падраиг О'Моли, Бостон, Проф. Емануела дел Ре, Римски универзитет, Квинтин Оливер, Стратегем, Ирска.

Integralno izlaganje Predsednika Beogradskog Foruma Zivadina Jovanovica,
na Medjunarodnom simpozijumu ‘’BALKAN 2020. – A REGION OF CRISIS OF PEACE’’
postavljeno na engleskoj stranici.
( moze se dobiti klikom >> ovde << )

Teroristički napad na Europu

Piše: Marcel Štefančič Jr

Budući da nije moguće odvojiti „dobre“ i „loše“ strane kapitalizma, jer su ionako jedno, moguće je zaključiti da je Grčku, euro i Europsku uniju napao kapitalizam. Hoće li ga moćnici Europske unije izopćiti? Hoće li ga proglasiti terorizmom? Hoće li mu suditi po protuterorističkim zakonima? Ne. Radije će i dalje spašavati banke - umjesto da ih podržave. I dalje će ujedinjavati Europu iako je kapitalističko ujedinjavanje Europe došlo do kritične točke koja samu Europu sili u Imperij. I dalje će glorificirati tržišta kapitala iako je u njih očito ugrađen veći „sistemski rizik“ nego ikad i iako je kapitalizam u zadnjih 30 godina doživio više kriza nego ikad. I, naravno, pokazivat će nam te apsurdne, nemoguće „dobre“ strane kapitalizma - vidite, i kapitalizam se može promijeniti! Loše strane kapitalizma smo uklonili! Kapitalizam je dobar jer ima dobre strane! Ergo: kapitalizam je bez alternative!