ЧАСНИ ВИТЕЗ ИЛИ ПРОВОКАТОР?

Форум преноси

(Скандал у Међународном трибуналу за бившу Југославију)
Александар МЕЗЈАЈЕВ | 19.06.2013 | 08:56

mezjajevУ Међународном трибуналу за бившу Југославију је 13.јуна дошло до још једног скандала, али овога пута - уз учешће судије.[1] Званична прича је следећа. Судија Фредерик Хархоф[2] из Данске написао је мејл, у коме је својим пријатељима испричао тужну причу. Тужна прича је у томе, да председник МТБЈ Т.Мерон врши врло јак притисак на рад судија Трибунала како би их натерао да донесу одлуку о невиности више лица.

Ради се о невиности Готовине и Маркача, генерала М.Перишића, као и Ј.Станишића и Ф.Симатовића. Судија Ф.Хархоф сматра да тај притисак амерички судија врши како би променио постојећу праксу МТБЈ јер је постојећа, како он сматра, постала превише опасна за америчка и израелска војна лица. Судија не објашњава у чему је та опасност, али његова идеја може да се схвати: пресуде МТБЈ се последњих година разматрају као преседани. Зато оне у будућим могућим процесима против војних лица наведених земаља могу да се користе као правне норме.

Судија Хархов је растужен толико да је писмо завршио следећим речима: "Последње пресуде су ме довеле у дубоку професионалну и моралну дилему коју никада до тог тренутка нисам осећао."[3]Треба да се призна да је наведено писмо овог судије МТБЈ стварно већ само по себи скандалозно. Али у том скандалу има и много вештачког и неприродног, што тера да се размисли о стварним разлозима и циљевима које је оно требало да постигне.Прво, сама чињеница слања наведеног писма је врло зачуђујућа. Тешко је и помислити да судија Хархоф није схватао да, слањем својим пријатељима информације о противправним поступцима председника Трибунала, он крши унутрашње корпоративне прописе. Моралан човек би започео борбу са самим Мероном, а не би кришом причао лицима са стране о томе шта се дешава. Тешко је поверовати и да је судија Хархоф толико наиван да је био сасвим сигуран да једно такво писмо неће доспети у руке јавности. Уосталом, то је тим интересантније, што је већ постојао један скандал који је имао везе са саопштењима у светским медијима о томе колико су приватне информације обичних људи на интернету доступне тајним службама.[4] Пажња треба да се поклони и томе, да је писмо Хархофа усмерено не само против председника Мерона већ и против других судија МТБЈ који нису могли или нису хтели да се супротставе његовом притиску (Турчина М.Гунеја, Холанђанина А. Орија и низа других). Најзад, неопходно је и да се схвати да је, у ствари, писмо Хархофа усмерено не толико против појединца, колико против држава. Јер Хархоф директно пише да циљ Мероновог притиска представља покушај да се заштите војна лица САД и Израела.[5]Ако се то све зна, тешко је поверовати да писмо судије Хархофа представља његову омашку. Све говори да је оно написано управо како би било растурено. Осим тога - "растурено" лично писмо представља идеалан начин да не може да се сматра ни за какав доказ. Па какви су то, у конкретном случају, стварни циљеви организовања скандала? Нама се чини да се највероватније ради о руковођењу Међународним трибуналом за бившу Југославију. У Трибуналу и изван њега постоје снаге које не желе да дозволе да Т.Мерон буде реизабран за још један период, обзиром да су избори предвиђени за крај ове године. У вези са тим треба обратити пажњу на чињеницу да је Т.Мерон већ биран за председника МТБЈ други пут. Та чињеница је сама по себи необична. Јер МТБЈ има 18 судија, и сви они имају право да претендују за место председника.[6] Међутим, поново бирају Мерона који је већ био председник у периоду 2003. - 2005.година. Зашто? Зар међу тих 18 судија нема ни једног достојнијег од Мерона, те њега морају да "нам га врате опет, да управља нама, неразумнима"?

Ако се поглед како је вршен избор руководиоца МТБЈ, може се запазити јасно смењивање представника Европе и Америке. Место председника МТБЈ су заузимали представници следећих земаља, по овом реду: Италија, САД, Француска, САД, Италија, Јамајка, САД. И сада су опет нови избори на којима Мерон жели да остане на свом досадашњем месту. Јасно је да се то не свиђа свим државама, посебно оним, ко би требало да се у складу са ротацијом Европа - САД нађу на том месту, установљеном двадесетгодишњим постојањем.[7] Не може, а да се не примети да се поновни избор Мерона на место председника МТБЈ поклапа са његовим постављењем и на место председника Међународног механизма за преостале предмете међународних кривичних трибунала (МОМУТ).[8] При том ћемо подвући - Мерона нису изабрали, већ баш поставили, и то постављење је извршио лично генерални секретар УН Бан Ки Мун. Зато не можемо, а да не закључимо да је некоме врло важно да и МТБЈ, и МОМУТ води управо судија Мерон.
Постоји још једна чињеница која говори у корист тога да писмо судије Ф.Хархофа представља само добро организован повод за скандал. То је аргументација писма. Хархоф тврди да је као разлог за притисак на друге судије Мерон изабрао концепцију "директне намере за чињење злочина". Међутим, та концепција представља основни принцип кривичног права и ту нема ничег новог. Сумњиво ј друго: Хархоф је помешао три потпуно различите ствари, као да је једна: предмет Готовина и други, предмет Перишић и предмет Станишић - Симатовић. Како он тврди - разлог оправдања у сва три поступка је то, да је трибунал увео сасвим нову концепцију "директне намере" (специфиц дирецтион). А то нема везе!
Прво, концепција "директне намере" у МТБЈ је почела да се користи још у поступку против Тадића, када Мерон још није био у Трибуналу. После тога је коришћена у пресудама по предметима Купрешкића, Васиљевића, Благојевића и Јокића. Коришћена је и у Међунродном трибуналу за Руанду и у Специјалном суду за Сијера Леоне. И - најинтересантније - коришћена је и у пресуди по предмету М.Станишића и Жупљанина, односно - користио је лично Хархоф![9] Значи, треба да се утврди у чему су се састојали радикални разлози за ослобађајуће пресуде оптуженим. Они су очигледни. Разлог за ослобођење Перишића су биле његове везе са америчком обавештајном службом. А разлог за ослобођење Готовине је потреба да се хрватске власти оправдају за масовне злочине против Срба уопште и Републике Српска Крајина конкретно. Да се то није десило - то би стварно представљало противуречност са већ формираном праксом МТБЈ! А последице би биле озбиљније.
Што се тиче брзог завршетка предмета Станишић - Симатовић - и за то постоји образложење. За МТБЈ је од изузетне важности да продужи свој живот што је могуће више, и због тога је неопходно да се обезбеди подношење приговора у вези са овим предметом до 1.07 2013. У том случају ће апелациони суд МТБЈ наставити да постоји, радиће још неколико година, и то истовремено са МОМУТ-ом који, ко бајаги, треба да заврши незавршене послове МТБЈ. У ствари, МТБЈ (макар и у облику "само" његовог Апелационог суда) ће постојати паралелно са МОМУТ-ом. Ето како се вешто изврдава идеја о "скорашњем престанку рада МТБЈ"!
Осим тога, брзи вердикт у предмету Станишић - Симатовић је био врло згодан за Т.Мерона пред његово извештавање Савету безбедности УН. И - треба да се призна - он је успео: успело му је да обмане руску дипломатију која га је похвалила због ослобађајуће пресуде. Сада ће тај предмет да се разматра у Апелационом суду (на чијем је челу - опет - овај исти Т.Мерон) и после свих похвала које је добио вердикт слободно може да се у потпуности преиспита.
Све у свему- писмо судије Хархофа изгледа очигледно намештено и неискрено. Сама лексика писма и организација текста показују да писмо није писано за стручна лица, већ за јавност (тако, на пример, у писму се објашњавају ствари које сви стручњаци добро знају, али за широке масе је потребно посебно објашњење). Не можемо а да не скренемо пажњу и на цинизам писма: политички притисак у МТБЈ је познат још откако он постоји, а Хархоф свој текст гради тако, да се понашање Мерона представи као нешто врло необично и као да се тек сада први пут десило. А ништа није тако. Можемо да се присетимо како је тадашњи председник МТБЈ А.Касезе, и он кршећи Статут, протерао концепцију "заједничких злочиначких дејстава". И Хархоф је свим оним, што се до сада дешавало у Трибуналу, био потпуно задовољан: и потпуним ослобођењем НАТО-а због бомбардовања Југославије, и потпуним ослобођењем од одговорности Харадинаја и његових саучесника, потпуним оправдањем Делића и Халиловића, потпуним ослобођењем лица која су организовала убиства најмање три окривљена у затвору МТБЈ и суђењем по очигледно лажним оптужницама. Ништа од тога за Хархофа није представљало ни професионалну, ни моралну дилему!
Тако да у искреност Хархофа може да поверује само стварно наиван човек. Политички притисак у МТБЈ је уобичајена ствар и уопште није нова. Једино што бисмо хтели да сазнамо какве је то тачно начине притиска користио Мерон како би судије МТБЈ натерао да гласају онако, како му је требало. И не само да гласају, већ да то образложе на више стотина страница. Стварно, хајде да размислимо: чиме је то било могуће натерати "уважене и искусне судије" да они, обзиром да су сигурни у кривицу оптуженика, одлучеда оптужене ослободе кривице и да их отпусте директно из суднице?..

[1] Раније су скандале правили главни тужиоци (К.дел Понте) и секретари за штампу (Флоранс Хартман), које су написале раскринкавајуће књиге, као и творац Викиликса Џ.Асанж објављивањем шифрованих порука амбасаде САД које су се тицале рада Хашког трибунала.
[2] Ф.Хархоф је у овом тренутку судија на процесу против В.Шешеља. Пре тога је био један од судија у већима на процесима М.Станишићу и С.Жупљанину.
[3]The latest judgements here have brought me before a deep professional and moral dilemma, not previously faced. Potpuni tekst pisma sudije Harhofa:http://www.bt.dk/sites/default/files-dk/node-files /511 /6/ 6511917 -letter -english.pdf
[4] Погл. например: http://www.ft.com/cms/s/0/87532b6a-d085-11e2-a050-00144feab7de.html#axzz2WHoMJvBp.
[5] Спомињање Израела има везе са чињеницом да је Т.Мерон постао амерички држављанин тек 1978 г, пошто је у САД емигрирао из Израела. До тада је он радио у израелском МИП-у. Мада му то, уосталом, уопште није представљало сметњу да после "емиграције" почне да ради у стејт департменту САД.
[6] Осим тога, у саставу МТБЈ су судије ад литем, које поседују мањи број права и не могу да се нађу у руководству МТБЈ. Судија Хархоф је један од њих.
[7] Детаљније о борби између англосаксонских и европских кланова у МТБЈ - погл. Књигу К.дел Понте "Лов. Ја и ратни злочинци".
[8] Интернатионал Ресидуал Мецханисм фор Цриминал Трибуналс - нови међународни кривични трибунал који, као, треба да заврши разматрање свих предмета који остану незавршени после завршетка рада МТБЈ и МТР.
[9] Погл. Решење по предмету "Тужилац против М.Станишића и С.Жупљанина: http://www.icty.org/x/cases/zupljanin_stanisicm/tjug/en/130327-1.pdf.

http://srb.fondsk.ru/news/2013/06/19/chasni-vitez-ili-provokator-skandal-u-medzhunarodnom-tribunalu-za-bivshu-iugoslaviiu.html