Шангајски форум је и ове, као и претходних 11 година, одржан крајем маја и био посвећен економско-технолошком развоју Азије и света. У раду више пленарних седница и двадесетак округлих столова домаћини Фудан универзитет из Шангаја и јужно-корејска Фондација за високе студије, окупили су више стотина научника, политичара и стручњака са свих континената. У трајању од три дана подробно су размотрени важни трендови у развоју привреде Кине, Азије и света. Презентирано је много стручних анализа, оцена, прогноза и предлога што ће бити предмет даљег пажљивог проучавања кинеских стручњака.
Кина је, засад, друга економска сила на свету са изгледима да убрзо избије и на прво место. По обиму спољне трговине већ је на првом месту, стопа њеног привредног раста и даље је око 7% што је сами светски врх. Предњачи у динамици развоја високих технологија и иновацијама, али ништа јој не смета да чује мишљења, па и критичка опажања и савете стручњака из читавог света. Разуме се, пре свих других, Кина је у остваривање своје стратегије реформи и отварања, у освајање нових технологија, укључила своју сопствену науку којој опбезбеђује најбоље могуће услове за рад.

Београдски форум за свет равноправних традиционално је учествовао у обележавању годишњице злочина НАТО пакта у коме је срушен мост на обали Велике Мораве у Варварину. Поред Спомен обележја жртвама НАТО агресије 1999. године, одржан је комеморативни скуп у знак сећања на осамнаест година од НАТО бомбардовања варваринског моста када је погинуло 10 цивила, 17 тешко рањено, а 70 лакше.
Комеморацији су присуствовали представници Војске Републике Србије, Општине Варварин, града Крушевац, као и представници више десетина удружења, установа, политичких странака, предузећа и стотине грађана ове општине.

Напад на варварински мост догодио се 30. маја 1999, на Свету Тројицу, у 13.05 сати, у време када је у малом градићу био свети дан. Око цркве, у близини Велике Мораве, и на мосту било је на стотине грађана. Два НАТО бомбардера, са неколико пројектила, срушила су челични мост. Многи грађани и верници одмах су потрчали како би помогли онима који су имали снаге да запомажу. Али, пет минута после првог уследио је други напад. Морава је тога дана била црвена од крви убијених грађана Варварина.

Присутнима су се обратили Председник општине Варварин Војкан Павић и Председник Скупштине општине Варварин Драгољуб Станојевић истичући да овај трагичан злочин  Варварин никада неће и не може заборавити. “Једна мала и мирна варош, без икаквих војних циљева постала је мета која је подмукло, у два наврата, погођена тог мајског дана 1999. године. Овим речима господин Станојевић указао је апсурд злочина у Варварину, граду у чијој близини није било нити једног војног возила.

У организацији Светског савета за мир (World Peace Council), од 22-23 маја у Бриселу, одржана је серија активности под називом ,,ДА МИР, НЕ НАТО'', поводом одржавања Самита НАТО у овом граду.
Београдски форум представљала је Сандра Давидовић, члан Управног одбора и докторанткиња Факултета политичких наука у Београду.
На конференцији 24.5., излагала је о агресији НАТО на СРЈ (Србију и Црну Гору) 1999. године, као и о актуелним дешавањима на Балкану.
Београдски форум учествовао је и у анти-ратним протестима у Бриселу, којима је присуствовало преко 10000 људи.

Учесници Конференције ,,Агресија НАТО 18. година после – где смо данас?'',  одржане 23. марта 2017. године у Дому војске Србије, Београд, констатовали су

- да је агресија НАТО 1999. против Србије (СРЈ) извршена грубим кршењем Повеље УН, улоге СБ УН, основних принципа међународних односа, као и Оснивачког акта НАТО од 1949.;
- да агресија НАТО 1999. представља злочин против мира и човечности;

Сагласно томе, учесници Конференције су закључили да државним институцијама  Републике Србије упуте следећи:

А П Е Л

1.    Да се у што краћем року утврди листа свих цивилних жртава агресије НАТО 1999. године. То је морални дуг чије извршење не треба одлагати.
2.    Да се формира Државна комисија за утврђивање последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, уништавања хемијских постројења и трафо станица, по здравље људи и природну околину.
3.    Да се званично покрене питање накнаде ратне штете полазећи од тога да је неоспорна чињеница да је оружана агресија НАТО извршена 1999. године кршењем Повеље УН, основних принципа међународног парава као и оснивачког акта НАТО-а од 1949. године. Ове чињенице јавно су потврдили и представници НАТО као и више лидера земаља чланица НАТО-а из времена агресије.
4.    Да се изврши легализација и поправка Споменика ,,Вечна ватра'' жртвама агресије НАТО 1999. године, у парку ,,Ушће'', на Новом Београду, који је током осамнаестогодишњег периода постојања доживео афирмацију и поштовање јавности. То укључује урезивање имена свих жртава агресије НАТО на плочама око споменика и активирање ''вечног пламена''.
5.    Да се 24. март прогласи Даном сећања на српске жртве и да се тог дана на свим државим институцијама, установама и јавним предузећема државна застава спусти на пола копља.
6.    Да се изврши стручна анализа заступљености и садржине теме о агресији НАТО 1999. године у наставним плановима и уџбеницима основног и средњег образовања како би се отклониле све, евентуалне празнине, једностраности, или политизација, а младим нараштајима омогућило формирање свести на поузданим чињеницама.

У име учесника Конференције , организатори:

Београдски форум за свет равноправних            Клуб генерала и адмирала Србије
Живадин Јовановић, председник                              Миломир Миладиновић, председник
СУБНОР Србије                                                               Друштво српских домаћина
Душан Чукић, председник                                            Нићифор Аничић, председник

Вили Вимер

Сада одгонетамо како би  у  Франуској ствари требало да буду  или како ће се одвијати. Парола оних  који су гурнули нашу Европу и наше домовине у поделе и који се  налазе искључиво у етаблираним политичким круговима сада гласи: Држ'те лопова! Та, мора да је политички нешто испливало на површину што се  многима не допада!   

Ко је, међутим, дозволио владама, скупа са партијама које су им ослонац,  да потегну секиру на наш политички поредак? Поступци оних који су данас одговорни толико су  перфидни да се морамо запитати када  смо имали прилике да искусимо нешто слично? Супстанца наших земаља се испотиха мења, а владе дифамирају сваког оног ко на то указује и машу нам испред носа коначним укидањем слободе мишљења.

Један од представника АфД-a (Алтернатива ѕа Немачку) је овог викенда у Келну указао на оно у шта се свако од нас одавно уверио на улицама. Ко уствари борави у Немачкој, држави Немаца и оних који имају одговарајућу дозволу боравка? Господин Мојтен је описао стање онаквим какво оно јесте. Све ово може се образложити само тиме да наша сопствена Савезна влада пушта да у Немачку уђе ко год хоће, с ону страну немачких закона и независно од  законодавног поступка који прописује свака правнa држава.
Свако ко хоће могао је већ поодавно да види како се променила супстанца Републике. Више није важно само то како су у складу са уставом текле парламентарна дебата и јавна презентација свих аргумената које се тичу закона. Врховни судија је, противно свим важећим законима – Савезна канцеларка! То човеку пада  мучно и екстремно горко не само због последица по Немачку. Ово се дешавало са не тако давним погубним последицама и пропашћу Немачке, када се неки појединац винуо на позицију врховног судије.

Педесет је година од смрти великог канцелара Конрада Аденауера, а Немачка је нека друга замља. То није  заслужио нити је хтео  ни он, a нисмо ни ми.
Ових дана имамо извештаје о томе како је слављен и високо оцењен наступ у Дизелдорфу водећег ЦДУ-кандидата Лашета скупа са дугогодишњим послаником Бундестага Бозбахом. Да ли су ту некога ставили под политичко старатељство, јер другачије не може да се прикрије близина оне која је проузроковала данашњу државну кризу?
Не ради се овде само о појавним формама. Узмимо хришћанске цркве као пример за то како се под знаке питања подводи сопствена веродостојност. Не морамо да волимо АфД, а одређене личности из ове партије изазивају неку врсту политичког повраћања. Постоје сви разлози да  протествујемо и демонстрирамо против ове партије као и других њима политички сличних партија. То нам омогућава наш још увек постојећи поредак.
Само што  многима не улази у главу да против ове партије пуцају из свих црквених цеви, а да у исти мах  истовремено на црквени сабор у Берлину, посвећен великом реформатору Лутеру, бива позван бивши председник Обама, озлоглашен због убистава дроновима које је лично наређивао  и НАТО-напредовања ка нашем суседу - Русији. Или на коме се нећe изговорити ни једно слово o томе да су нас амерички ратови, почев од   рата против Југославије супротног међународном праву, гурнули у невољу и да нам у следећем великом рату прети уништење људске врсте.
Нe мoжемо да се ослободимо утиска  да се овде догађа ниско улагивање mainstream-у (главном току, прим. прев.) Да ли је црквеним великодостојницима прошло кроз главу у  којој мери се њихов актуелни став о миграционој кризи може оценити као мера подршке америчким ратовима? Колатерална подршка у форми вере!

До сада, све до новог издања цензорске државе, у западним демократијама нисмо сматрали могућим да се првоцира нека врста политичког погорома који на Западу, ако оставимо по страни Макартнија или Јозефа Гебелса, нема примера за поређење. Не изненађује нас што штампа, стављена под конац, попут «летећег преког суда», напада сваког ко није на линији главне струје, или "good governance" («доброг управљања», прим. прев.) . Фелдјегер трупa посебне врсте мора да чува «монопол на политичку лаж»  који је наша влада тешко стекла током рата против Југославије и потом користила.
Када би могао да зна за поступаке данашњег Берлина, отац  модeрне немачке државе морао да буде веома забринут. Његов мото је био - никада се не наметати изнад других. То и није могао да нас чуди ако узмемо у обзир време када су наша земља и њени људи били бачени на колена. Али, свe немачкe канцеларe, све до Герхарда Шредера, окрзнуо је наговештај да лажу - оптужба да је њихов став био чиста опортуност.
А, онда су уследили   диктати Берлину против наших суседа и против нас у нашој земљи.  
О томе црвкућу већ и врапци са крова Биг Бена.
Наравно, лична одлука да се прогура миграција „on demand“ (по захтеву, прим.прев.) отерала је Велику Британију у „брегзит“.
Наравно, бескомпромисна немачка политичка агенда интервенција против наших суседа скрајнула  је Француску и друге , тако да се политички спектар дословно разложио.  У Берлину су потегли секиру на чувени европски мировни пројекат.
Па се сада чуде што не мали број наших суграђана захтева десничарски поредак.
(Са немачког превела Бранка Јовановић)

Конференција "Агресија НАТО 18 година после- где смо сада?" одржана је 23. априла 2017. године у Свечаној сали Дома војске у Београду. Конференција је окупила преко 250 учесника из Србије ( укључујући АП Косово и Метохију), Републике Српске, Црне Горе и српског расејања, као и велики број дипломата страних земаља у Србији. Скуп је започео минутом ћутања, чиме је одата почаст свим невино страдалим жртвама агресије. У наставку су излагања учесника.