Господин Никола Чубрић, члан Надзорног одбора Београдског форума за свет равноправних, примио је у име Београдског форума, плакету коју је доделило Удружење бораца народноослободилачког рата Нови Београд нашој организацији за досадашњу успешну и свестрану сарадњу. Пригодна свечаност одржана је 22. октобра у свечаној сали Скупштине општине Нови Београд поводом дана ослобођења општине Бежанија у Другом светском рату. Господин Чубрић је у име Форума захвалио на додељеном признању.

Свечани програм манифестације „Дан када је Бежанија рекла: слобода“ организовало је и ове године Удружење бораца народноослободилачког рата Нови Београд са партнерским удружењима и организацијама. Организатори су приредили Програм посвећен Дану ослобођења општине Бежанија - колевке данашњег, модерног Новог Београда. У програму су учествовали ученици - победници на литерарним конкурсима у оквиру пројекта "Култура сећања", потомци бежанијских илегалаца, извиђачи из одреда "Пантер". Милан Кајалић Кајгана - легендарни фудбалер, музичар и син славног оца-фудбалера који је погинуо у НОБ-у уз пригодно слово, улепшао је свечаност музиком.

Дубоко нас је потресла вест о одласку нашег драгог друга, колеге и пријатеља Радомира Радета Богдановића, који је преминуо 17. октобра 2021. године од последица инфекције KОВИД - 19.
Био је пример преданог југословенског и српског дипломате, неуморног борца за српске државне и националне интересе. Као човек пленио је својом отвореношћу, високим моралом и спремношћу да помогне другима. Био је доследан борац за истину и правду.

Плодоносан радни век провео је на различитим одговорним дужностима у Републици Србији и СР Југославији. Био је заменик Републичког секретара за међународне односе Србије а потом и помоћник савезног министра за иностране послове СРЈ. Као дипломата службовао је у више дипломатско - конзуларних представништава, као отправник послова у амбасади СРЈ у Тирани, а затим и као амбасадор у Либији од 1998. до 2001. године. Председавао је Комисијом за разграничење са северном Македонијом.

Дао је велики допринос оснивању и раду Београдског форума за свет равноправних и својим несебичним залагањем допринео је његовој афирмацији.

Сахрана ће бити одржана у среду 20. октобра у 13:15 часова на београдском гробљу Лешће.

Београдски форум за свет равноправних

На питање новинара ТВ Курира чега се Приштина највише боји, Живадин Јовановић је одговорио да се Приштина највише боји што је већина човечанства опредељена за поштовање принципа суверенитета и територијалног интегритета, а против сепаратизма. То је дошло до изражаја и на Самиту Несврстаних земаља у Београду, поводом 60-те годишњице од оснивања покрета.

Живадин Јовановић председник Беофорума, текст за "Печат" (01.10.2021 и 08.10.2021)

Линк: www.pecat.co.rs/2021/10/partnerstvo-umesto-nepoverenja

Линк: www.pecat.co.rs/2021/10/koegzistencija-u-razlicitosti

Дубоко смо потрешени прераним одласком нашег друга, пријатеља и друштвено-политичког радника, политиколога, Томе Бушетића.

Памтићемо га по његовој преданости националним и државним интересима Србије и српског народа, слободарским идејама и циљевима социјалне правде, као и према његовом хуманом односу према другим људима и безграничној спремности да буде од помоћи.

Остаће трајна инспирација младим људима.

Београдски форум за свет равноправних

У Дому Војске Србије у Београду, одржана је 25. септембра изборна Скупштина „Фонда дијаспора за матицу“ на којој је за председнцу Управног одбора изабрана Др Љиљана Вернер, доктор мед. из Хановера, Немачка. Досадашњи председник Др Инж. Милоје Милићевић из Берлина, који је био председник ове хуманитарне организације од њеног оснивања 1999. године, на личну молбу  разрешен је ове функције из здравствених разлога.

Др Милићевић је изабран за почасног председника и предложен за одликовање за изузетан допринос хуманитарној помоћи дијаспоре матици. Др Милићевић је дипломирани инжењер машинства и електротехнике, предавач на Универзитету у Берлину и аутор више значајних патената у области кибернетике.

За новог председник Надзорног одбора изабран је економиста и банкарски стручњак Слободан Аћимовић из Београда.

У поднетом Извештаја о раду истиче се да је Фонд издвојио 110 000 евра помоћи за борбу протви епидемије covid 19 која је реализована у сарадњи са Министарство здравља и Фондом за здравствено осигурање. Истакнуто је да Фонд пуних седам  година сваког месеца издваја по хиљаду евра за намирнице за Народне кухиње на Косову и Метохији, да помаже удружења која се баве заштитом здравља деце са церебралном парализом, да се хуманитарна помоћ реализује у сарадњи са органима локалне самоуправе и другим сличним хуманитарним организацијама.

Планом рада који је представљен делегатима из Немачке, Швајцарске, Холадније, Канаде и других делова света, предвиђено је ширење активности на прикупљању прилога и донација, како би се у условима смањеног прилива од камата на орочена средства, омогућило одржање и ширења хуманитарног рада. Приоритети ће бити решавање најтежих хуманитарних случајева избегличких и породица расељених лица, сиромашних са троје или више малолетне деце, настављање редовне помоћи у храни Народним кухињама на Косову и Метохији.

Поновљене су иницијативе за оснивање Српског дома у Београду; Библиотеке дијаспоре; подизање споменика Српским жртвама геноцида у 20. веку попут сличних у Израелу, Јерменији и другим земљама; штампање пригодне књиге о Србији и српском народу за младе у дијаспори.

У Београду, 25. септембра 2021.
Марина Чолић
Извршни секретар Фонда
--
УДРУЖЕЊЕ ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ

Опроштајна реч на свечаној комеморацији у Скупштини Града Београда,
16. септембра 2021.

Живадин Јовановић

Поштовани чланови породице и родбино Борисава Јовића,
Уважени пријатељи и поштоваоци Борисава Јовића,

Ретки су државници са тако богатим радним веком као што је то радни век Борисава Боре Јовића. У тешком и турбулентном времену препуном изазова без преседана, вршио је одговорне и најодговорније дужности у Србији и Југославији. Радио је на стратешким реформама друштвено-економског система федерације да би, на крају, био сведок њеног разбијања, саботаже напора за мирно решење, грађанских ратова и етничког чишћења српског народа из њихових вековних завичаја. Руководио је највишим државним институцијама и СПС-ом као најснажнијом политичком странком у Србији. Био је југословенски амбасадор у Италији, једној од најразвијенијих земаља Европе и света.
Увек и свуда, интереси Србије и српског народа били за њега на првом месту. Красили су га највише образовање, висок морал, интелектуална виспреност, неуморни рад, принципијелност и одлучност. Поносио се својим родним Никшићем, Шумадијом и њеном историјом у вековној борби Србије за слободу и изградњу модерне државности. Вероватно је то био извор његовог самопоуздања, проницљивости и личног достојанства. Презирао је колебљивост, опортунизам и полтронство.
Суочен са трендом упрошћеног и исполитизованог тумачења догађаја и актера из новије историје често упозоравао да је за разумевање прошлости неопходно водити рачуна о времену и условима догађања. А време у којем је носио велике одговорности, било је време подмуклог сепаратизма подржаног из иностранства, диктата носилаца униполарног света, подметања, бесомучне сатанизације српског народа и санкција које свет пре тога није познавао.  

Као члан, потпредседник и председник Председништва СФРЈ залагао се за договор и очување Југославије у којој ће Србија бити равнопрвна са другим чланицама. Себи и другима постављао је питање – „како да се држава реформише а да се очувају интереси српског народа“. Предвиђао је да је разарање СФРЈ – само етапа у разарању Србије и српске нације и стављање раскомаданог простора Балкана под пуну страну доминацију. Његова оцена да је „о разбијању Југославије одлучено изван њених граница, и да је оно било резултат свесне политике растурања и обесправљивања српског народа“ –  постаје незаобилазно полазиште сваке  озбиљне анализе узрока, последица и одговорности за разбијање Југославије.
Велика је улога и допринос Борисава Јовића у обнови државног и уставног јединства Србије са две аутономне покрајине у свом саставу, које је било нарушено савезним савезним Уставом од 1974. Остаће записано у историји да је председавао Народном скупштином Србије  приликом усвајања уставних амандмана 1989., а потом, и   приликом усвајања новог Устава Србије 1990. године.
Јавно је истицао значај резолуције СБ УН 1244 као основе за компромис у покрајини Косово и Метохија. Критички је оцењивао улогу ЕУ у дијалогу као пристрасну и неефикасну. Сматрао је да паралелно треба да се разматрају питања од интереса за једну и за другу страну, а не само оно што су интереси Приштине, односно, западне геополитике. Предлагао је да Србија поднесе захтев међународној заједници да обезбеди финансијска средства за повратак 200.000 протераних на њихова огњишта у Покрајини.
Сматрао је да Дејтонски споразум и резолуција СБ УН 1244 имају незаменљив значај за заштиту државних и националних интереса Србије и српског народа. Пошто их Србија поштује и да има право да тражи да и други то чине.

На амбасадорској дужности у Риму био је од 1975. до 1979. Управо у то време завршени су и потписани Осимски споразуми.  Дао је велики допринос њиховом остваривању у политичким и привредним односима, као и у заштити права припадника словеначке и хрватске националне мањине у Италији. Споразуми су били снажан импулс за унапређење укупних односа што је амбасадор Борисав Јовић зналачки усдмерио на развој привредне сарадње, заједничка улагања и трансфер модерних технологија. Аутомобилски гигант «Црвена застава», Крагујевац, је у том периоду израстао у снажан ослонац кооперације и индустријализације у Србији и СФРЈ, а истовремено у европски пример највиших облика сарадње земаља различитих система.
У дужем периоду Борисав Јовић био је један од најближих сарадника Слободана Милошевића у државним институцијама и у СПС-у. Према расположивим сазнањима, њихов однос, у основи, је био и до краја остао принципијелан, државнички, диктиран истоветном стратегијом заштите виталних државних и националних интереса. И када су се крајем 1995. политички разишли, задржали су однос узајамног поштовања и доследности, што говори о политичким и људским квалитетима једног и другог.  
 Борисав Јовић је сматрао да се агресија НАТО 1999. није могла избећи, да представља кршење међународног права и да је њен циљ био војно ширење НАТО на Балкану, ка просторима Каспијског Мора и руском границама. «Милошевића не браним, али сматрам да се у дешавањима у Рамбујеу и овде у време бомбардовања понео достојанствено» - записане су речи Борисава Јовића 2014.
Од своје ране младости до краја живота остао је веран идеалима хуманизма, социјалне правде, система без експлоатације и социјалних подела. Борио се за идеале стварне, а не формалне демократије.

Своју одговорност државника, али и врсног српског интелектуалца, потврдио је и богатом списатељском оставштином од више књига мемоарског карактера, огромним бројем анализа, огледа, чланака и интервјуа датих домаћим, европским и светским медијима. Све то представља изузетно богату и незаобилазну баштину чија вредност и значај расту. Она ће помоћи историчарима да на миру, објективно сагледају догађаје, мотиве и улоге свих важнијих чинилаца и личности у догађајима у једном од најтурбулентнијих периода наше новије историје.

Борисава Јовића памтићемо као истинског српског државника и политичара коме су Србија, морал и истина увек били на првом месту, као непоколебљивог левичара, успешног дипломату, плодног и храброг српског интелектуалца.

Нека је слава и хвала Борисаву Јовићу.

Више телевизиских и медијски кућа у Србији објавило је видео-запис који показује сцену уклањања венаца и цвећа положених пре подне 24. марта, поред Споменика деци жртвама агресије НАТО-а , у београдском Парку Ташмајдан, да би на њихово место венац положила госпођа Дарија Кисић–Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у пратњи г. Горана Весића, заменика градоначелника Београда. Запис бележи да службена лица из пратње ових званичника односе уклоњене венце и цвеће на другу страну парка. Снимак је, потом, широко циркулисан на друштвеним мрежама у Србији, региону и српској дијаспори.

Са дубоком жалошћу и огорчењем осуђујемо уклањање цвећа код Споменика деци жртвама агресије НАТО-а као израз непоштовања према споменику и палој деци, као вређање осећања њихове родбине, грађана главног града, Републике Србије и најшире јавности и непоштовања основних норми гостопримства дипломатских представника пријатељских земаља.

Одстрањене венце и цвеће поставиле су делегације великог броја независних, нестраначких, борачких, ветеранских, инвалидских и организација војних пензионера, студентских и извиђачких организација, а и дипломатских представника из више пријатељских земаља.

Захтевамо да се хитно утврди ко су налогодавци, а ко извршиоци овог недопустивог и некултурног чина, да се предузму одговарајуће мере, изрази јавно извињење и о свему обавести јавност.

Београдски форум за свет равноправних - Живадин Јовановић

Клуб генерала и адмирала Србије - Миломир Миладиновић генерал-п.пуковник у пензији

СУБНОР Србије – Видосав Ковачевић генерал-пуковник у пензији

Удружење војних пензионера Србије – Љубомир Драгањац генерал - потпуковник