Судећи по извештавању медија, прва посета нашег министра спољних послова Николе Селаковића Москви протекла је у знаку афирмације значајних достигнућа у сарадњи и обостране одлучности да се тренд јачања стратешких односа настави и у наредном периоду. Ово је тиим важније што су велики  резултати остварени у периоду пандемије Цовид 19 и што је пред нама период опасних глобалних турбуленција и незабележених изазова.

У богатим извештајима медија посебну пажњу наше јавности привукла је опаска руског министра спољних послова  Сергеја Лаврова који је, говорећи о питању будућег статуса Косова и Метохије, изјавио да "у покушајима одустајања од Резолуције 1244 видимо опасност". Поновио је подршку Русије принципијелним ставовима и легитимним интересима Србије, да Космет треба да остане приоритет СБ УН, као и да резолуција 1244  треба  да се изврши у целини.
У извештајима медија нема назнака ко "покушава да одустане" од опште-обавезујућег правног документа најодговорнијег органа за питања мира и безбедности. Да ли је то неко ко је учествовао у доношењу резолуције 1244, или ко није извршио своје обавезе, или ко је прекршио њене императивне одредбе, или коме је тај документ препрека у експанзији геополитичких интереса, или..? Да ли се у те "покушаје", можда, убраја закулисно ангажовање Словеније за прекрајање граница  које предпоставља бар два "одустајања" - од Дејтона и од резолуције 1244? Али, какве квалификације и чија овлашћења имају Пахор и Јанша да би покретали "одустајање" од докумената који су, уз све мањкавости, стубови мира на Балкану и у Европи? Шта је заједнички именитељ напада на рез. СБ УН 1244 И Дејтон?

На крају, да ли је уопште могуће да неко "одустане" од обавеза и то утврђених трајно важећим међународно-правним актом највеће правне снаге? Ако се то легитимише, каквог смисла би имале одлуке међународних форума и међунарони уговори уопште!
Јасно је да министар Лавров  није дао цитирану изјаву због необавештености или  нереалне процене о опасности "покушаја одустајања".

Познато је да се Русија од 1999. доследно залаже за мирно политичко решење за будући статус Космета уз поштовање основних принципа међународног права, Повеље УН, на основу и у оквиру рез. СБ УН 1244. Такође, да Русија подржава легитимне интересе и ставове Србије, односно, њен суверенитет и територијални интегритет - уставни поредак.

С друге стране, представноци Србије свих нивоа, иако се ређе јавно и формално позивају на  резолуцију СБ УН 1244, не пропуштају ни једну прилику да одају признање и изразе захвалност Русији, посебно председнику Путину, на принципијелним ставовима,  недвосмисленој подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије како у УН тако и на мултилатералном плану уопште.

Што се тиче приштинских лидера, они се отворено и јавно декларишу за укидање резолуције 1244. У том погледу, међу њима нема разлика јер сви имају једног истог ментора. Разуме се, њима највише сметају одредбе Резолуције 1244 о поштовању суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, односно Србије као правне следбенице. Једнако им не одговарају ни неизвршене одредбе о праву око 250.000 протераних Срба и других не-албанаца на слободан, безбедан и достојанствен повратак, о враћању контигената српске војске и полиције на међународне граничне прелазе и друге локације на Космету, гарантовање  слободе кретања, безбедности и других права.

Кад је теч о ЕУ, она је добила улогу медијатора у "статусно неутралним" преговорима од Генералне скупштине УН.  Било би претерано предпоставити да би ЕУ ишла тако далеко да поверење  медијатора добијено од ГС злоупотреби за покушај дезавуисања одлуке другог органа система УН и то СБ Уосталом, ЕУ је један од најгласовитијих заступника поштовања међународног права. Да ЕУ има озбиљан проблем да објасни свој неуспех медијатора, посебно у сприводјењу договора, то је сваком видљиво. Ипак, то не  би могло да буде оправдање за, евентуалне њене
"покушаје одустајања" од Резолуције СБ УН 1244. Таква неопрезност могла би призвати анатему
за "ревизионизам" у међународним односима!
Ко, дакле, "покушава да одустане" од Резолуције 1244? У новијој историји нико, бар са Запада, није одустајао од било чега што је лоше за Србију?

Живадин Јовановић

Господин Ивица ДАЧИЋ
Председник Народне скупштине Републике Србије
Тгр Николе Пашића 13
Б е о г р а д

Поштовани господине Председниче,

Дозволите да Вас упознам да Беогадски Форум за свет равноправних даје пуну подршку иницијативи Удружења логораша логора Јасеновац, СУБНОР-а Србије и Удружења инвалида Србије да Народна скупштина Републике Србије, у што краћем року, усвоји Декларацију о геноциду НДХ над српским народом 1941-1945.
Сматрамо да је усвајање таквог документа у највишој демократској институцији Републике Србије морални дуг према жртвама геноцида, њиховим потомцима и целом српском народу. Уједно то је дуг према историји и истини.

У спровођењу своје стратегије да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити а трећину протерати, НДХ је успоставила систем и разрадила најмонструозније методе уништавања српског народа у периоду 1941 - 1945. Орагнизовано је принудно одвођење српског становништа у сабиралишта, пребацивање у систем логора за мучење и зверско убијање само зато што су Срби. У логору Јасеновац, једном од најозлоглашенијем губилишта у Европи 1941-1945, ликвидиран више од 700 000 Срба, Рома и Јевреја. У систем за ликвидацију биле су укључене и озлоглашене јаме на Велебиту, као што је Јадовно, у које су усташе бацале хиљаде живих људи. Жртве никада нису ексхуминране нити сахрањене у складу са цивилизацијским нормама. Систем НДХ логора смрти био је јединствен и по томе што је имао специјалне логоре за децу, као што је био логор на Пагу, у којима су деца убијана изгладњивањем и на друге начине.
О свему томе постоји веродостојна документација и налази домаћих и најпознатојих међународних стручњака, који су Вам верујем познати и доступни Народној Скупштини.
Поред српског народа, као примарног циља геноцида у  НДХ, жртве су такође били и припадници Рома, Јевреја и других народа.

Етичко чишћење и геноцид над српским народом настављени су и током грађанског рата у Хрватској 1992 – 1995 о чему сведоче и агресивне војне акције под називом „Блесак“ и „Олуја“ спроведене  од хравтских снага  потпомогнутих  од стране одређених земаља Запада.

Декларација Народне Скупштине би уједно била снажна порука и позив да се спречи ревизија историје и умањивање одговорности за планирано, организовано, и систематско затирање српског народа, да се заустави растућа плима неоусташтва, неонацизма и неофашизма.
У том смислу, Декларација Народне скупштине Србије би била својеврсни одраз и подршка декларацијама ГС УН сличне садржине и усмерења.

Прошле ноћи је у Њујорку, у 94. години, преминуо Ремзи Кларк,  копредседник Међународног комитета „Слободан Милошевић“.

Ремзи је био један од најбриљантнијих и најпоштенијих Американаца савременог доба, човек који је бранећи жртве америчке агресије широм света, спасавао образ и душу Америке.

Тој племенитој борби је посветио последњих пет деценија свог живота. Ми Срби смо имали част да то у пуној мери осетимо и са разлогом ћемо га увек памтити као једног од наших највећих пријатеља.

Још за време НАТО агресије на нашу земљу, Ремзи Кларк је организовао друштвени трибунал који је осудио НАТО за злочине и тражио његово распуштање. Са Слободаном Милошевићем се срео и као са председником 1999, и као са хашким сужњем 2001. Допутовао је у Београд и на Видовдан 2001, на нашу молбу, у покушају да спречи Слободаново изручење, али је закаснио неколико сати због маневара ДОС-овог амбасадора у Вашингтону Милана Ст. Протића, који је одбио да му изда визу. Ипак, Ремзи је у подне 29. јуна говорио на митингу испред Скупштине, који је организовао СПС.

У Београд је дошао и тужним поводом 2006. и говорио на сахрани Слободана Милошевића. Ремзи је последњи пут био у Београду на наш позив 2009, да би говорио на народном митингу на Тргу Републике поводом 10 година од НАТО агресије. Било је прохладно увече 24. марта 2009. у Београду, а Ремзи, коме је било 82, није понео ни капут ни мантил. На бину се попео обукавши два сакоа.
Дивна људска скромност, једноставност и топлина, огромна правничка ерудиција и говорнички таленат, уз шармантни тексашки акценат, красили су га и као младог високог функционера у министарству правде САД у Кенедијевој и Џонсоновој администрацији, и 1967-1969, као министра правде, односно државног тужиоца САД, али и затим као борца против свих америчких ратова, од оног вијетнамског, до данас, укључујући последње три деценије као оснивача Међународног акционог центра и последње две деценије као копредседника Међународног комитета „Слободан Милошевић“.

Ремзи Кларк је био почасни доктор Београдског универзитета и носилац Сретењског ордена 2. степена.
Било је огромно задовољство и част дружити се и сарађивати са тим незаборавним, пожртвованим и великим човеком.

Београд, 10. априла 2021.
                        
Владимир Кршљанин,
Секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“

Интервју са новинарком Ксенијом Голуб, руска агенција РИАФАН

Председник београдског Форума за свет равноправних Живадин Јовановић буквално се може назвати једним од легендарних представника српске дипломатије „старе школе“. У најтежим годинама за Југославију, од 1998. до 2000. године, био је на једној од најодговорнијих функција - шеф Министарства спољних послова. На тој дужности се више пута састајао са водећим политичарима из других земаља, био је у пријатељским односима са Јевгенијем Примаковом. Пред његовим очима одвијали су се процеси припреме за оружану агресију на територију суверене балканске државе.

Поводом 22. годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у ексклузивном интервјуу са дописником међународног издања Савезне новинске агенције за Балкан, дипломата је говорио о правим разлозима операције и поделио виђење тренутне геополитичке ситуације у свету.

“Над Србима је током прошлог века извршен геноцид, а лажне оптужбе да сте чинили злочине у време распада Југославије део су кампање великих сила како би оправдале своје освајачке циљеве”, казала је она у интервјуу за портал вести-онлајн, који је пренео портал Косово онлајн.

Турпеиненова је била посланица финског парламента, али и стручни сарадник у Комисији за испитивање тортуре и кршења људских права Савета Европе. У јавности је постала позната по подршци генералу Ратку Младићу, о чему је написала и књигу, а увелико завршава нову студију у којој се бави низом догађаја који су обележили распад СФРЈ.

Међу њима је и случај Рачак, који је пре две деценије био и повод за агресију НАТО на Србију, наводи се у интервјуу који преноси Србија данас.

Упитана о случају Рачак, Пирко Турпеинен је рекла да је он веома важан зато што је у питању била провокација да би бомбардовали Србију. “Али то је била само једна у низу провокација над вашим народом. Зато ће моја следећа књига бити историја Холокауста и геноцида над Србима, како током Другог светског рата, тако и у време ратова деведесетих и НАТО окупације Косова”, истакла је она.

Mogla sam ja ovu kolumnu napisati i posle prve, piše u autorskom tekstu Milijana Baletić ali sam stisnula želudac i izdržala svih pet. Takvo uterivanje njihovog konstrukta u zdrav mozak – teško čovek koji je živi svedok toga vremena, pod uslovom da je moralna osoba i pri zdravoj pameti, može da izdrži! Uostalom, ovo „sočinjenije“ nije ni namenjeno onima koji znaju i koji su svedoci toga vremena i istine – ovo je namenjeno generaciji koja je danas napunila 20 ili nešto više godina. Podmladak je problem! Počeli su sami da tragaju za istinom što je nedopustivo našim uterivačima straha!, piše Milijana Baletić u autorskom tesktu koji je objavio portal In4s.

U ovom politčko-propagandnom pamfletu – istina i nije bila tema. Autori su dobili zadatak i sredstvo, a to je – laž! Zapravo, njihovo sredstvo je gore od laži – poluistina je to što im čini posao! Poluistinu najbolje guta onaj koji ne zna, a ponešto naslućuje. Onda mu naprave kombinaciju takve terapije za prepakivanje mozga, koja mora da ima taman toliko istine koliko, ne da neće da im naškodi lažima – nego će da doprinese da im konstrukt ubedljiviji bude! Sve što od istine ovde ima notorna je činjenica da je Slobodan Milošević postojao i bio predsednik Srbije. U tih deset godina nemilosrdne borbe Zapada protiv srpskoga naroda u čitavoj Jugoslaviji i  Miloševićevom otporu u kom je bio potpuno sam – okupator je svoju konačnu pobedu odneo 5. oktobra 2000. postavljanjem na vlast svoga kvislinga Zorana Đinđića, koji im je uhapsio Miloševića i vezanoga na tacnu izručio njihovome sudu u Hag! E, oko ove istine, hapseći Miloševića u vili „Mir“ – „umetnici“ pletu „umetničku slobodu“ u kojoj je Sloba nepatvoreno zlo, a kvislinzi spasitelji srpstva!

Srpsko-austrijski pokret solidarnosti organizovao je u sredu uveče pomen žrtvama NATO agresije na bivšu SRJ uz poruku “Ne smemo nikada zaboraviti”.

Povodom 22. godišnjice NATO agresije Srpsko-austrijski pokret pozvao je na okupljanje na trg Štefansplac, u strogom centru Beča, na kojem su protivnici NATO agresije 1999. demonstrirali 78 dana.

Pomen žrtvama održavan je svakog 24. marta okupljanjem na Štefansplacu, izuzev prošle godine kada je zbog pandemije korona virusa morao da se održi “virtuelno”.

Ove godine je odlučeno da se pomen održi ponovo na trgu, uz poštovanje aktuelnih epidemioloških mera, kao što su distanca, nošenje FFP2 maske i znatno smanjen broj prisutnih.

Pomen je, kao i ranijih godina počeo sirenom za uzbunu, koja se mogla čuti širom Srbije 78 dana 1999, a nastavljen je minutom ćutanja za žrtve agresije.

Saša Božinović i Lazar Bilanović sa ambasadorom Nebojšom Rodićem

Lazar Bilanović, predsednik Srpsko-austrijskog pokreta solidarnosti, podsetio je da je Srbija, odnosno tadašnja SRJ, napadnuta od strane 19 najmoćnijih zemalja na planeti, od, kako je kazao, imperije koja je jedina posle Adolfa Hitlera zacrtala sebi da će vladati svetom.

– Ovaj dan se nikada ne sme zaboraviti – poručio je Bilanović

David Štokinger iz mirovnog pokreta “Solidaritetsverksstat” ukazao je da se ove godine zbog pandemije pomen održava sa manjim brojem okupljenih nego ranije, ali da je važno da se održava.

On je podsetio na teške posledice NATO agresije, prvenstveno na ljudske žrtve, ali i na zdravlje stanovništva i životnu sredinu, jer su na SRJ bacani projektili sa osiromašenim uranijumom.

– U ime žrtava moramo sve da radimo da takve agresije sprečimo u budućnosti – poručio je on.

Štokinger je prisutnima pročitao i pesmu o Milici Rakić, trogodišnjoj žrtvi agresije.

Jedan od Srba u Beču, koji je od početka prisustvovao protestima, i kasnije pomenu, Dušan Miljević, ističe da je važno sećati se žrtava kako se ovakav zločin ne bi više ponovio.

– Kulturna sećanja na žrtve je veoma važna. Istorija je pokazala da se, kad god smo zaboravili na svoje žrtve, zločin ponavljao. Tako je bilo i sa Srbima u Hrvatskoj – naglasio je on za “Vesti”.

I Radmila Pena, koja je od prvog dana agresije na SRJ protestovala ulicama Beča, kaže da je kultura sećanja na žrtve veoma važna.

Opomena: Poruke zapadnim moćnicima i austrijskoj javnosti

– Moramo se stalno sećati žrtava i opominjati. Ovde smo se okupljali 1999. godine. Bila sam svake večeri dok je trajalo bombardovanje, i svojim pesmama, koje su bile jedino moje oružje, borila sam se da istina o zločinu ispliva na videlo – kazala je Radmila za “Vesti”.

Saša Božinović iz SKC “Stevan Mokranjac” ističe da se žrtve i zločin ne smeju zaboraviti, kao i da je važno da se ovakvim skupovima opominje da se tako nešto više nikada nigde ne sme dogoditi.

Ratomir Milosavljević naglašava da je bitno da se stalno podseća na istinu o zločinu NATO.

– Ako to više niko ne bude pominjao, zločin će pokušati da prikažu, kao što već pokušavaju, kao opravdanu “humanitarnu akciju” – rekao je Milosavljević.

Inače, pomenu je prisustvovao i ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić.
Demontirana neutralnost

Vilhelm Langtaler (na slici), koji je od prvog dana uz Srbe protiv NATO agresije, kazao je da je od velikog značaja stalno podsećanje na zločin NATO, koji je podržala EU, pa čak i Austrija, koja bi po Ustavu trebalo da bude neutralna. Kazao je da je neutralnost tog dana bila “demontirana”.

– Želimo da podsetimo šta se dogodilo tada, odnosno na krah mirnog sveta. Mi smo za miran svet, protiv smo agresivnog načina vladanja NATO i EU. Mi želimo povratak neutralnosti i miru sa državama Zapadnog Balkana, ali i Rusijom. Mir sa Rusijom je velika pouka Drugog svetskog rata”, naglasio je Langtaler.
Policija zaplenila transparent

Pomen je protekao mirno, ali uz manji incident na kraju, koji je izazvala policija. Naime, čuvari reda oduzeli su jedan transparent na kojem se nalaze znak NATO i Hitlerova svastika. Ocenili su da se radi o kršenju zakona o zabrani simbola, koji predviđa zabranu veličanja Trećeg rajha. Ni pokušaji objašnjenja da nije reč o veličanju nacizma, već poređenju NATO sa Hitlerovom Nemačkom, nisu urodili plodom. Čuvari reda su najavili podnošenje prijave protiv organizatora skupa i osobe koja je stajala uz transparent. Najpre su dva policajca došla da legitimišu organizatora i osobu koja je stajala pored transparenta, a onda su doveli pojačanje kada su odlučili da zaplene transparent.

Doveli i pojačanje: Policija oduzima transparent

Lazar Bilanović je za “Vesti” rekao da ne razume ponašanje policije, jer se radi o transparentu koji se ističe na protestima i pomenu od 1999.

– Do sada niko nikada ništa nije rekao za ovaj transparent, a sada su odjednom odlučili da ga oduzmu. Uzeli su plakat kojim smo ukazali da je NATO agresija bila isto što je Hitler uradio 1940. nije im smetalo 22 godine i sada im smeta – kazao je Bilanović, dodajući da će za slučaj, kako su mu rekli u policiji, biti nadležna ustanova za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma.

Pomen je protekao mirno, ali uz manji incident na kraju, koji je izazvala policija. Naime, čuvari reda oduzeli su jedan transparent na kojem se nalaze znak NATO i Hitlerova svastika. Ocenili su da se radi o kršenju zakona o zabrani simbola, koji predviđa zabranu veličanja Trećeg rajha. Ni pokušaji objašnjenja da nije reč o veličanju nacizma, već poređenju NATO sa Hitlerovom Nemačkom, nisu urodili plodom. Čuvari reda su najavili podnošenje prijave protiv organizatora skupa i osobe koja je stajala uz transparent. Najpre su dva policajca došla da legitimišu organizatora i osobu koja je stajala pored transparenta, a onda su doveli pojačanje kada su odlučili da zaplene transparent.

Lazar Bilanović je za “Vesti” rekao da ne razume ponašanje policije, jer se radi o transparentu koji se ističe na protestima i pomenu od 1999.

– Do sada niko nikada ništa nije rekao za ovaj transparent, a sada su odjednom odlučili da ga oduzmu. Uzeli su plakat kojim smo ukazali da je NATO agresija bila isto što je Hitler uradio 1940. nije im smetalo 22 godine i sada im smeta – kazao je Bilanović, dodajući da će za slučaj, kako su mu rekli u policiji, biti nadležna ustanova za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma.

Izvor:

https://www.vesti-online.com/zlocin-nato-ne-smemozaboraviti/

https://tsd-tv.com/2021/03/26/bec-secanje-na-nato-agresiju/

Више телевизиских и медијски кућа у Србији објавило је видео-запис који показује сцену уклањања венаца и цвећа положених пре подне 24. марта, поред Споменика деци жртвама агресије НАТО-а , у београдском Парку Ташмајдан, да би на њихово место венац положила госпођа Дарија Кисић–Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у пратњи г. Горана Весића, заменика градоначелника Београда. Запис бележи да службена лица из пратње ових званичника односе уклоњене венце и цвеће на другу страну парка. Снимак је, потом, широко циркулисан на друштвеним мрежама у Србији, региону и српској дијаспори.

Са дубоком жалошћу и огорчењем осуђујемо уклањање цвећа код Споменика деци жртвама агресије НАТО-а као израз непоштовања према споменику и палој деци, као вређање осећања њихове родбине, грађана главног града, Републике Србије и најшире јавности и непоштовања основних норми гостопримства дипломатских представника пријатељских земаља.

Одстрањене венце и цвеће поставиле су делегације великог броја независних, нестраначких, борачких, ветеранских, инвалидских и организација војних пензионера, студентских и извиђачких организација, а и дипломатских представника из више пријатељских земаља.

Захтевамо да се хитно утврди ко су налогодавци, а ко извршиоци овог недопустивог и некултурног чина, да се предузму одговарајуће мере, изрази јавно извињење и о свему обавести јавност.

Београдски форум за свет равноправних - Живадин Јовановић

Клуб генерала и адмирала Србије - Миломир Миладиновић генерал-п.пуковник у пензији

СУБНОР Србије – Видосав Ковачевић генерал-пуковник у пензији

Удружење војних пензионера Србије – Љубомир Драгањац генерал - потпуковник

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
1999 - 2021

Поводом 22. годишњице агресије НАТО на Србију (СРЈ) венце и цвеће код Споменика деци жртвама агресије НАТО 1999. у Ташмајданском парку и код Споменика „Вечна ватра“ у Парку пријатељства на Новом Београду, венце и цвеће положио је већи број друштвених организација, политичких странака, локалне самоуправе, српске дијаспоре, студентских и омладинских организација и појединаца.

У односу на досадашње, овогодишње комеморације су показале ширу заступљеност омладине и политичких странака, укључујући и странке на власти.

Цвеће су положили Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, Друштво српских домаћина – оргнаизације које традиционално више од две деценије организују ове и друге сличне комеморативне активности.

У њихово име венце су данас положили Живадин Јовановић, председник Београдског форума, Генерал – поптуковник Миломир Миладиновић, председник Скупштине Клуба генерала и адмирала, проф. Др Миладин Шеварлић председник Извршног одбора Друштва српских домаћина.

Почаст жртвама агресије уједно су одали амбасадор Белорусије г. Валериј Бриљов, са сарадницима, директор Руског дома Јевгениј Александрович Баранов, са сарадницима.

Делегацију СПС-а је предводио Никола Шаиновић, Покрета Социјалиста Владимир Илић, председник градског одбора, општине Нови Београда потпредседник Скупштине Срђан Минић, СУБНОР-а Драган Стевић потпредседник ОО, Савеза извиђача Жељко Валковић члан Републичког руководства, Удружења Стара Бежанија књижевник Ранко Спалевић.

«Током агресије НАТО убијено је намјање 89–оро деце што сведочи о њеном злочиначком карактеру», подсетио је присутне Драгутин Брчин, директор Београдског форума.

Код споменика Вечна ватра присутнима се, у име орагнизатора, обратио генерал Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала, који је истакао да народ који се бори за слободу и достојанство не може бити поражен.

Дужни смо да се стално боримо и изборима за истину о НАТО агресији, као противправном акту и злочину против мира и човечности који се никада и нигде не сме поновити, истако је генерал Кастратовић.

Београд, 24. 03. 2021.

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних
22 године од почетка агресије НАТО на Србију (СРЈ)

«БРАНИОЦИ» ОД БАЛТИКА ДО ПАЦИФИКА

Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и низ других независних, нестраначких, непрофитних организација обележавају 24.март дан почетка агресије НАТО сваке године, почев од 2000. до данас. Чине то комеморативним свечаностима, домаћим и међународним конференцијама, полагањем цвећа на спомен обележја жртава агресије, прилозима у медијима, подсећањем пријатеља у земљи и иностранству да учествују у томе. То је препознатљиви део комеморативних активности српског друштва, а у новије време и државе Србије.

Чинимо то, пре свега, из осећања моралне дужности према људским жртвама, како војним и полицијским, тако и цивилним јер су сви они недужне жртве пале на тлу сопствене земље од оружја агресора. Током саме агресије страдало је од 3.500 до 4.000 људи, од чега преко 1.100 војника и полицајаца, други су цивили, жене, деца, радници, професионалци у радио-телевизији, путници у возовима, људи из колона расељених. Колико је људи изгубило животе по окончању оружане агресије међу око 10.000 рањених, колико од заосталих касетних бомби и нарочито, од последица коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом и од тровања отровним гасовима насталим бомбардовањем рафинерија и хемијских постројења, тек треба утврдити. Свих њих се и данас сећамо одајући им најдубље поштовање. Верујемо да ће млади данас, као и све будуће генерације, памтити ове жртве свесни да је то морални дуг нације, услов очувања достојанства и будућности у миру.

Београдски форум за свет равноправних и Клуб адмирала и генерала Србије, одржали су састанак поводом 22. годишњице од почетка оружане агресије НАТО на Србију (СРЈ). Излагања су поднели: Живадин Јовановић, председник Београдског форума, Генерал Миломир Миладиновић, предсдник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије, Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, Проф. Слободан Рељић, Раде Дробац, амбасадор у пензији, потпредседник Београдског форума.

Репродукована је специјална аудио-видео порука Јевегнија Максимовича Примакова Мл., руководиоца Россотрудичества РФ.

Одата је пошта цивлним, војним и полицијским жртвама агресије НАТО и теророризма тзв. ОВК, као и свим грађаним преминулим од последица тешких рањавања, неексплодираних касетних бомби, пројектила са осиромашеним уранијумом и отровних гасова насталих услед разарања рафинерија и других хемијских постројења.

Изражено је дубоко признање свим пријатељским земљама на принципијелној подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије, а посебно Руској Федерацији и НР Кини, као стратешким партенерима и сталним чланицама Савета безбедности УН на њиховој подршци, разумевању и јасном ставу да се питање будућег статуса српске покрајине Косово и Метохија може успешно решавати само уз пуно поштовање принципа међународног права, Повеље УН, Устава Србије и Резолуције СБ УН 1244. Није прихватљиво да се решење везује за рокове или да се притисцима и уценама намеће по мери билочијих геополитичких интереса.

Затражено је да надлежни органи приведу крају поступак поименичног утврђивања цивлиних жртава агресије, како би престала јавна спорења око тачног броја. Завршавање овог поступка представља прворазредну одговорност садашњих државних и органа локалне самоуправе.

Изражено је очекивање да се без одлагања настави рад Комисије Народне скупштине и интерресорног тела Владе Србије за утврђивање последица коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом, како би јавност Србије што пре била упозната са званичним резултатима о питањима која се тичу здравља нације.

Поздрављена је делимична реконструкција Споменика жртвама агресије НАТО на Ушћу, у Парку пријатељства и изражено очекивање да се радови комплетирају паљењем Вечне ватре и формалним легализовањем споменика који је постао део споменичке мреже и културе у Србији.

Затражена је подршка иницијативи Београдског форума, за оснивање истраживачког центра у Београду о агресији НАТО, њеним правим узроцима, циљевима и последицама на систем мира, безбедности и сарадње у Европи и у свету. Центар би на једном месту имао многобројна дела домаћих и страних аутора и анализе о агресији НАТО, као и документа која имају научно истраживачку вредност. Омогућио би рад младим истраживачима из земље и света о агресији НАТО као тачки прелома у глобалним односима – од униполарности ка полицентричности глобалних односа.  Имао би важну улогу у чување и промовисању истине и попунио празнину која се очитује када је реч о присутности легитимних српских интереса, ставова и оцена.

Обновљена је иницијатива да се тема о агресији НАТО на Србију уврсти у образовни процес, као посебна наставна јединица за ученике основних и средњих школа и студенте одговарајућих усмерења. Организатори скупа су изразили спремност да пруже стучну помоћ у дефинисању садржаја ове наставне јединице, уколико надлежни органи оцене да је та помоћ потребна.

Учесници састанка су сагласни да европски и глобални односи пролазе фазу најдубљих промена, да печат тим променама дају свестрани успон Кине, обнова и напредак Русије као незаобилазних актера голаблних односа, носилаца мултипооларног светског поретка те одрживог решавања светске економске, безбедносне и здравствене кризе, као и других криза и жаришта сукоба на планети.