Када је француски председник Емануел Макрон кренуо у посету Кини ове недеље, званичник Јелисејске палате открио је: расте страх да ће Европа бити „колатерална жртва“ примирја у трговинском рату између Кине и САД — јер ће тада она постати мета број 1 трговинских мера свог савезника. Француска зато жури да односе са Кином подигне на што виши ниво.

И заиста, током свог боравка у Шангају и Пекингу, француски председник уздржао се од коментарисања догађаја у Хонгконгу и осталих унутрашњих питања Кине – јер би то Кина сматрала непристојним задирањем у њен суверенитет — а одатле се вратио са потписаним споразумима вредним 15 милијарди долара.
24.05.2018. Руски председник Владимир Путин и председник Француске Емануел Макрон на петербуршком међународном економском форуму 2018

И не само то. Макрон и његов домаћин, председник Кине Си Ђинпинг, како сумира „Саут Чајна морнинг пост“, сагласни су у оцени да су „заштита слободне трговине, као и борба против климатских промена, неопходни“ — и једно и друго, упркос председнику САД Доналду Трампу, који је, уз трговинске ратове, сад формално започео и процес иступања из Париског климатског споразума. Са тим у вези, поручио је Макрон, „уз Европску унију, Кину и Русију, које подржавају споразум, нечији изоловани став није довољан да промени курс којим иде свет. То га само води маргинализацији“.

Овакве Макронове поруке Америци, притом упућене из Кине, нису потпуно изненађење. Јер, признао је француски председник крајем августа, „доживљавамо крај западне хегемоније (...) због избора које су САД начиниле током протеклих неколико година, и то не само актуелна администрација“. Истовремено, додао је тада, на глобалној сцени све више расте утицај Русије и Кине.

Да ли је Макронова посета Кини, уз поруке које је одатле упутио, показатељ његове намере да преиспита стратешке односе Европе са Америком, Кином и Русијом? Дели ли његове ставове и немачка канцеларка Ангела Меркел, за коју „Форин полиси“ тврди да је „изабрала Кину насупрот Запада“ поводом спора око „Хуавеја“? Или, пак, Кина остаје „економски супарник“ и „системски ривал“, како ју је почетком ове године дефинисала Европска комисија у документу под називом „Стратешки поглед на односе ЕУ и Кине“?

У „Новом Спутњик поретку“ о овим су питањима разговарали бивши министар иностраних послова СРЈ Живадин Јовановић и аналитичар Бранко Павловић.

„Макрон сад покушава да надокнади изгубљено време у развоју односа са Кином“, каже Живадин Јовановић и додаје: „Француска је била једна од ретких земаља Запада која је била веома резервисана према кинеском мегапројекту ’Појас и пут‘, међутим, у међувремену је Макрон схватио да Кину ништа не може да задржи у економском и технолошком развоју, те је и дошао до закључка да му је, кад не може да је победи, боље да јој се придружи. Прошлонедељна посета француског председника показатељ је одлуке да се иде на шири развој односа са Кином, који коинцидира са погоршањем односа на линији трансатлантског савезништва ЕУ и САД; оно је видљиво и на другим пољима, о чему говори и одлука Данске да уклони последње преостале препреке за изградњу гасовода ’Северни ток 2‘“.
Даља дестабилизација осовине Брисел-Вашингтон

„Француска има исувише сопствених проблема — константно бележи ниске стопе привредног раста — да би могла себи да дозволи да жртвује сопствени интерес за сарадњу с Кином, зарад интереса Сједињених Држава, које се тој сарадњи противе“, објашњава Бранко Павловић и додаје: „Ово су процеси које, једноставно, није могуће зауставити јер, с једне стране, Кина има непрегледно унутрашње тржиште које је примамљиво, а са друге стране имамо и ’Појас и пут‘, који интегрише глобалне привредне токове, уз спремност Кине да сопствена технолошка достигнућа подели са другима и тако им пружи основу за развој“.

Емануел Макрон и Си Ђинпинг са супругама после свечаног дочека у Пекингу

„И Кина и Европска унија налазе се под претњом америчких трговинских мера и та околност додатно упућује и Макрона и Европу уопште на сарадњу с Кином. А последица тога је даља дестабилизација осовине Брисел-Вашингтон“, наглашава Јовановић.

„Ни Француска ни Немачка више не желе да заоштравају своје односе с остатком света зарад америчких интереса, јер тиме само спречавају сопствени развој“, тумачи Бранко Павловић њихове мотиве.

    „Све је ово део порођајних мука мултиполарног света. Досадашњи центри моћи и њихове окоштале структуре тешко могу добровољно да се одрекну привилегија које су стицали током протеклих деценија, међутим, на сајму у Шангају прошле недеље учествовало је 155 земаља и 2.890 компанија из читавог света. То говори да је Си Ђинпинг у праву када каже да се центар економског, технолошког и трговинског развоја сели са Запада у Азију, али и да је процес мултиполаризације света незадржив“, наглашава Живадин Јовановић.

„Ако се гледа бруто друштвени производ по паритету куповне моћи уместо по номиналној вредности, што је поузданији параметар, долазимо до податка да земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) већ четири године имају већи укупни БДП од Сједињених Држава и Европске уније заједно. Дакле, време у коме ће их они престићи није будуће — то се већ догодило“, указује Бранко Павловић.

Емануел Макрон и Си Ђинпинг на свечаној церемонији у Пекингу

„И због тога, да би избегла маргинализацију на коју је Макрон упозорава, Америци преостаје могућност да се и сама прикључи кинеском ’Појасу и путу‘. Отворени позив за то они имају, и то без политичких условљавања каква су карактеристична за западне моделе интеграција“, примећује Живадин Јовановић.

„У супротном, пак, стратешко повезивање Париза и Белина са Москвом и Пекингом, Америку у извесном смислу заиста избацује из игре. А својим садашњим ставом она сама убрзава такав процес и само је питање времена када ће је напустити и њени традиционални савезници“, закључује Бранко Павловић.

Погледајте видео излагање председника Београдског форума Живадина Јовановића на тему Народне дипломатије и односа Русије и Србије.
(Русија,Вороњеж, новембар 2019)

СР Македонија се 1991. г., након референдума, мирно, без сукоба, отцепила од остатка СФР Југославије. Тада је први пут у историји постала држава и понела име Македонија без додатних одредница, с обзиром да је „Вардарска Македонија“ до 1929. г. била у саставу Србије (Јужна Србија), а након тога до 1946. г „Вардарска бановина„ у Краљевини Југославији.

Основна намера отцепљења била је да избегне санкције и грађанске ратове који су већ почели, као и дубљи сукоб са западним силама који је већ био евидентан. Македонија је тиме учинила управо оно што је „Запад“ од ње тражио – да напусти преостали део Југославије и тиме додатно ослаби, пре свега, позицију Београда. На њену жалост, такав гест добре воље и
послушности према „Западу“ није је спасао проблема. Грчка је одмах оспорила име Македонија па је после дужег натезања у званичној међународној терминологији прихваћен као привремени назив „Бивша Југословенска Република Македонија“.

Како протумачити најновије поруке америчког изасланика Палмера? Шта за Србију значи сарадња са Кином и како се може искористити учешће у пројекту „Појас и пут"? Гост емисије је Живадин Јовановић, некадашњи шеф дипломатије Савезне Републике Југославије.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

Извор: http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/3721570/u-sredistu-paznje.html

Члан Управног одбора Форума, амбасадор у пензији Раде Дробац, разговарао је 22. октобра о. г. у Београду са Хансјорг Милером, послаником у немачком Бундестагу партије „Алтернатива за Немачку“.

До разговора је дошло на иницијативу Х. Милера, који се у Београду налази као члан немачке политичко-привредне делегације предвођене министром за економију и енергетику Немачке Петером Алмајером.

У једночасовном садржајном разговору размењена су мишљења о актуелној ситуацији у свету а посебно о питањима од значаја за Србију и Немачку. Х. Милер је изнео ставове своје партије у односу на визију ЕУ као снажне и просперитетне заједнице суверених националних држава, уједињених заједничким интересима и принципима а против европске супра државе која би поништила суверенитет и националне интересе својих чланица. Истакао је да се залаже за сасрадњу у оквиру најзначајнијих држава Европе, а пре свега између Немачке, Француске и Русије. Сматра да НАТО треба укинути и да Европа , на линији сарадње европских држава, предвођених Немачком, Француском и Русијом треба да изгради своју безбедносну и одбрамбену архитектуру. Истакао је да снажно подржава развој политичке и економске сарадње Немачке и Србије и да сматра да за њен далеко већи развој има пуно простора. Истакао је да подржава ставове Србије у односу на питање решавања дијалога између Београда и Приштине и да је тбог својих ставова по том питању на мети критика и претњи Албанаца у Немачкој.

Р. Дробац је информисао Х. Милера о ставовима Београдског форума у погледу начина решавања питања КиМ, истакавши да је једино исправна, легална и праведна опција придржавање Резолуције 1144 СБ ОУН која у себи садржи јасне назнаке о статусу Косова и Метохије, као и да су тога дужне да се придржавају све чланице УН. Зачуђује да су многе од њих признале лажну државу „Косово“ не поштујући ову резолуцију за коју су својевремено гласали. Ово се посебно односи на оне земље које воле да себе представе као иконе демократије и легалитета. Потврдио је да Србија води политику неутралности у односу на војне блокове и да се та политика неће мењати. С друге стране, Србије жели отворену и искрену сарадњу са свим државама света, на принципима равноправности и обостраног интереса. Принцип равноправности је, истакао је Р. Дробац, и један од основних принципа којих се у раду и разматрању светских проблема придржава Београдски форум за свет равноправних, који такву одредницу има и у свом називу.

Раде Дробац се, на крају, захвалио Х. Милеру на интересу за разговор, истакао жељу Форуме за наставак контаката, пренео поздраве председника Форума Живадина Јовановића  и поклонио му две књиге које је издао Београдски форум- „Србија у Великом рату“ и“Сумрак Запада“.

"Политика", 22. 10. 2019.
КОСОВСКА МИТРОВИЦА -

Није довољно само учешће појединих сила како би се дошло до одрживог решења када је у питању Косово и Метохија, оценио је Живадин Јовановић, који је био шеф југословенске дипломатије крајем деведесетих година.

Запад настоји све време да напречац дође до решења које је у интересу његове геополитике и нема сумње да немачка канцеларка Меркел у том смислу игра важну улогу, али то зашта се она залаже није принципијелно већ арбитрарно решење, рекао је он у интервјуу за Косово Онлине.

"Наравно, мислим да је увек добро разговарати, али нема решења у досадашњем формату, односно нема решења само уз учешће ЕУ и директно и индиректно САД", казао је Јовановић.
 Он је додао да је КиМ глобални проблем који се тиче безбедоносне архиктетуре у свету и руши читав систем међународних односа који је успостављен на резултатима који су настали након Другог светског рата.

"Нужно је да на равноправној основи учествују, наравно поред Србије и великих силе, пре свега сталне чланице Савета безбедности укључујући Русију и Кину. Међутим, и са њиховим учешћем далеко смо од решења", сматра Јовановић.

На питање шта је по његовом мишљењу минимум на шта би Србија могла да пристане када је у питању КиМ, он одговара да је компромис који је конституисан у резолуцији СБ 12.44 "минимум минимума" испод кога Србија не сме да иде.

"На тој линији су пре свега Кина, Русија и Индија, али мислим да је и Јапан. Њихов премијер Шизо Абе и министар иностраних послова су рекли да КиМ није регионални и европски проблем већ светски", навео је Јовановић.

Говорећи о томе шта је по његовом мишљењу одрживо решење за КиМ, он каже да је компромис направљен 1999. на основу резолуције 1244 и да због тога и поздравља изјаву председника Србије Александра Вучића који је недавно навео да се Србија залаже за одрживо решење на основу те резолуције.

"Требало би инсистирати на томе да се тај компромис испоштује, јер одрживо решење није оно које је наметнуто или оно које нуди запад", наводи Јовановић.

На питање колико је председник САД Доналд Трамп заинтересован за изналажење одрживог решења за КиМ, он одговара да Трамп нема интереса да наслеђе Клинтона, Блера и Олбрајтове прихвати као наслеђе највеће демократије на свету.

"Није аргумент то шта хоће Приштина, јер је то криминална творевина и то се не може накнадно претворити у закон. Неко би рекао да је Косово чедо запада. Па, једноставно не можете илегално чедо да претворите у законито. Када Меркелова говори да је против преседана, мислећи на поделу Косова, Србија треба прва да каже да је против преседана, јер преседан је био дробљење СФРЈ, СРЈ и на крају Србије. Е то су били преседани", закључио је Јовановић.

Dodeljivanje Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu Peteru Handkeu uzburkalo je duhove na brdovitom Balkanu, kao malo koja stvar od ratnih devedesetih godina.

Da li je Švedska akademija pravilno postupila što je dala najprestižnije svetsko priznanje „osobi koja veliča Slobodana Miloševića“ ili je upravo suprotno, tačno postupila jer je cenila Handkeov književni rad koji je u svetskim okvirima nesporan, pitanje je na koje odgovor zavisi sa koje strane se gleda.

Ovo priznanje se najviše dopalo Srbima. Handke je veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda. Zbog toga je u karijeri imao i problema. Ali nije jedini. U ovom istraživanju „Vesti“ će se baviti prijateljima i osobama koji su podržavali srpski narod, pogotovo tokom burnih godina raspada SFRJ, ratova koji su usledili, dok su Srbi bili „izopšteni“ iz međunarodne zajednice.

– Srbi me poštuju, ali ne čitaju – poručio je Handke jednom prilikom srpskim prijateljima.

I u tome ima istine. Ali, takođe, istina je i da bi ovaj pisac možda ostao manje poznat na Balkanu da nije njegove snažne podrške Srbima tokom ratova, što je deo njegovog šireg zalaganja za pacifizam i mir u svetu. Međutim, uz sve to, sa Srbima je imao poseban odnos. Možda postoji dobar razlog za Handkeovo poistovećivanje sa našim narodom. Kao i on, koji je bio vanbračno dete u strogom katoličkom društvu, preseljavan, ismevan u detinjstvu, osećao se izopšteno isto kao što su se Srbi osećali izopšteni 90-ih godina. Našao je nekoga sa kim može da podeli tugu izopštenika. Našao je svog para.

Nije Handke jedini nobelovac koji je Srbima davao podršku kada im je bilo najteže, zbog čega su se nalazili na meti kritika.

– U balkanskoj tragediji već postoji jedan gubitnik – Evropa. Nije moguće da jedan savez, stvoren radi odbrane, preduzme neobjavljen rat, da bombarduje samo radi bombardovanja, i to naočigled nemoćnih evropskih političara i ravnodušnih Evropljana kojima je oduzeta čak i sposobnost za gnušanje – govorio je portugalski pisac i nobelovac Žoze Saramago tokom NATO intervencije u SRJ.

Sličnog je stava bio i proslavljeni ruski pisac i nobelovac Aleksandar Solženjicin.

„Zgazivši Povelju UN, NATO je čitavom svetu i sledećem veku nametnuo drevni zakon – zakon džungle“, napisao je autor „Arhipelaga Gulag“.

Mnogo je svetski poznatih i izuzetno cenjenih ličnosti koje su se deklarisale kao prijatelji Srbije, iskazujući joj veliku podršku, kaže za „Vesti“ nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović. Pored Handkea, kako ukazuje, još je nekoliko nobelovaca stalo u odbranu naše zemlje tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

– Bili su to Solženjicin, Britanac Harold Pinter, Italijan Dario Fo i Portugalac Žoze Saramago. Podržao nas je i brazilski pisac Paulo Koeljo – priča nam nekada prvi jugoslovenski diplomata.

Jovanović ističe da su to nezavisni umovi, poznati, jaki i renomirani, ljudi koje pozicije i funkcije nisu zanimale, već su hteli da govore bez uticaja političara i medija. Da je još mnogo onih koji su bili uz Jugoslaviju i Srbiju, naš sagovornik svedoči i imenima kao što su nekadašnji američki ministar pravde (federalni tužilac SAD) Remzi Klark, profesor međunarodnog prava iz Rima Aldo Bernandini, Džejms Biset, poslednji kanadski ambasador u bivšoj Jugoslaviji:

– Nekadašnji komandant Unprofora u BiH Luis Mekenzi je smatrao da je agresija NATO-a bila ogromna greška alijanse, dobitnik Nobelove nagrade za mir Nelson Mandela takođe je osudio bombardovanje. Vili Vimer, državni sekretar za odbranu Nemačke, saradnik kancelara Helmuta Kola, bio je protiv napada na nas, ukazivao na protivpravne činjenice, a i danas piše, a tu su i mnogi drugi – priča Jovanović, inače predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih.

Kisindžer osudio Rambuje

Nekadašnji državni sekretar SAD Henri Kisindžer je, podseća Živadin Jovanović, osudio pregovore u Rambujeu koji su prethodili bombardovanju, govoreći da je to bila „priprema za ilegalni napad“ na SRJ i Srbiju.

– Kisindžer je rekao da nikom ko stavi potpis u tom dvorcu na sporazum, Srbi ne bi oprostili. Taj dokument je karakterisao kao sraman i nešto što ne bi trebalo da ugleda svetlost dana. Smatrao je da je bilo traženo opravdanje da počne agresija na nas o kojoj je odluka već ranije doneta – priča Jovanović.

Pokajanje Gintera Grasa

Među onima koji su podržali akcije međunarodne zajednice protiv Srbije bio je i nemački nobelovac Ginter Gras. On se, međutim, deceniju i po kasnije zbog toga pokajao:

– To je bila moja pogrešna procena. Danas bih se, sa dodatnim iskustvom sa američkim vojnim intervencijama i njihovim posledicama, zalagao protiv bombardovanja – rekao je Gras u intervjuu za beogradske medije.

Овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност је писац Петер Хандке. Хандке је познат као велики пријатељ Србије и Србима. Београдски форум за свет равноправних, му је посало искрене честитке за тако велико признање:

Поштовани г. Хандке,
Молим Вас, примите наше искрене честитке за додељену Вам, Нобелову награду за књижевност.
Београдски форум за свет равноправних и много Ваших пријатеља у Србији је поносно, зато што је ово престижно признање, коначно дошло у праве руке.
Сећамо се Ваше мартовксе посете Београду, Ваше надахнуто обраћање на Међународној конференцији, Ваших ТВ интервјуа и разговора.
Надамо се да ћемо се поново срести у Београду.
Желим Вам све најлепше и још много књига.

Живадин Јовановић
Београдски форум за свет равноправних

У манастиру Грачаница су, 10. октобра 2019, додељене Архијерејске захвалнице доброчинитељима који су успешно и свесрдно реализовали помоћ у обезбеђивању хране за север Космета након тешке новонастале ситуације увођењем такозваних такси.  

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски господин Теодосије уручио је захвалнице добротворима и уз срдачне речи захвалности напоменуо да је сложност мећу нашим народом важна јер само тако остварујемо битне победе за останак нашег живља на просторима светог Космета. Грамату је добио и Фонд дијаспора за матицу, а у име Фонда Грамату је примила Марина Чолић.

Остали добитници Грамата су: Хуманитарна организација „Сви за Космет“, ХО „Стара Рашка“, ХО „Срби за Србе“, Фондацији Делије, Фонду Њ.К.В. Принцеза Катрина, Млекари Шабац, фирми „НС концепт“, фирми „ПИП“, пекари „Занат“, и ХО „Лајфлајн“. 

Овом приликом обележено је  и две деценија постојања добротворног рада Епархијске организације „Мајка девет Југовића“. 

Велики европски и светски књижевник Петер Хандке, добио је овогодишњу Нобелову награду за књижевност.

Петер Хандке је дугогодишњи пријатељ Србије и дао је велики допринос истини о разбијању Југославије, санкцијама и страдању Срба током НАТО агресије на нашу земљу 1999.

Петер Хандке је, такође, доказани пријатељ и Београдског форума за свет равноправних.

Форум му је за његов свеукупни рад и велики допринос, ширењу истине у Европи и свето о Србији, српком народу, као и о Покрајини КиМ, доделио Повељу за храброст. Повеља му је уручена 23. 03. 2019. на Међународној конференцији одржаној у Дому Војске у Београду.

У прилог је линк обраћање Петера Хандкеа на Међународној конференцији.

У Београду је 07. октобра 2019. у Центру за азербејџански језик (Филолошки факултет) одржана целодневна конференција  "Покрет несврстаних - Од Београда до Бакуа, 30 година трансформације у времену неизвесности".

Конференцију је организовала Амбасада Азербејџана у Р. Србији и Клуб ПЛУС.
Поред уважених личности из света дипломатије, политичких наука и историје, Конференцији се обратио и председник Беофорума г. Живадин Јовановић.

Програм Конференције у прилогу:

Књига дипломате и министра спољних послова бивше Савезне Републике Југославије Живадина Јовановића „1244 Кључ мира у Европи“, у издању Београдског форума,  промовисана је 03. октобра у Књижевном клубу „Ђура Јакшић“ у Јагодини.

Прошло је 20 година откако је Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244 и тиме српску покрајину Косово и Метохију ставио под мандат Уједињених нација. Резолуција је донета дан после потписивања Војно-техничког споразума у Куманову, којим је завршено тромесечно бомбардовање Савезне Републике Југославије. Књига „1244 Кључ мира у Европи“ Живадина Јовановића представља збирку чланака, интервјуа и говора објављених од 1997. до 2018. године. Аутор је књигу поделио у пет поглавља: Време тероризма, Време агресије, Време илузија, Време отрежњења и Прилози. Он је истакао да је Резолуција 1244 документ трајне вредности, као и да је постигнут у најтежим условима за српски народ:

-То је један консенсуз који практично вечито има правну снагу. Србија се није одрекла тог документа. Нико други се није одрекао нити ју је довео у питање. Међутим, суочени смо са бројним покушајима да се тај документ непролазне правне вредности заобиђе и да се од Србије тражи нешто што није предвиђено у том документу. Зато Србија не треба да се колеба нити да се удаљује је је њен једини поуздан и сталан ослонац Резолуција 1244.  Ова књига има вредност као један историјски документ. Можда сам субјективан, али како време више пролази, вредност ове књиге је све већа –рекао је Јовановић.

Током промоције у Књижевном клубу, аутор је говорио о разним темама. Више пута је истакао да су земље Запада заслужне за бомбардовање наше земље и да су оне наносе штету не само Србији, већ и савременој цивилизацији, али да смо је ми највише осетили. Такође, истакао је да штета од НАТО бомбардовања износи равно 100 милијарди долара. Такође, напоменуо је да Србија сама мора да интерпретира своје интересе и да то не би требало да раде други уместо ње. На крају свог излагања, аутор је одговарао на питања многобројне публике.

Додељена помоћ од 10 000 евра Храму Светог Саве

У Београду, у Парохијском дому Храма Светог Саве, 14. септембра је одржана Скупштина Фонда дијасора за матицу, којом је обележена дведесета годишњица од оснивања ове невладине, непрофитне, хуманитарне организације.

Фонд је основан  04. августа 1999. године на Сабору матице и расејања. У том периоду финансирао је обнову порушене земље, изградио мостове, школе, путеве, болнице, обданшта. Срби из Швајцарске уложили су 2 милиона франака за изградњу новог моста на Великој Морави код Варварина, за мост Варадинска дуга на Дунаву код Новог Сада,  Фонд је уложио један милион америчких долара. Такође, Фонд је изградио два моста на Западној Морави и више мостова на малим рекама широм Србије (Ваљево, Коцељева..).

За отклањање  последица катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској, Фонд је издвојио милион евра. У Параћину је обновио две школе и обданиште; у Обреновцу су обновљне 22 куће. Трајно је збринуто десетине избегличкх породица. У Брњици код Грачанице, изградио је дечије обданиште „Ђурђевак“, које похађа више од сто српске деце. Финансирана је изградња обданишта и у Великом Градишту. Поред школских установа, Фонд је финансирао изградњу и  обнову болница и болничких блокова у Аранђеловцу, Београду, Крупњу.

Већ пету годину за редом Фонд дијаспора за матицу даје месечно по 100 000 динара за Народне кухиње на Косову и Метохији и наставиће да помаже и у будуће рад Народних кухиња.

На плану очувања националног и културног идентитета, Фонд је помогао издавање капиталних дела о Србији у Првом светском рату, о Његошу, о културној баштини на Косову и Метохији; помогао је и издање Граматике српског језика за младе у расејању.

У расправи на данашњој седници Скупштине, доминирали су предлози за јачање веза матице и расејања; за веће повезивање у области образовања, културе и економије. Предложено је издавање јединственог Буквара; стимулисање инвестиција из расејања; институцијално јачање сарадње матице-дијаспоре.

Било је и критика због укидања Министарства за дијаспору и његовог редуцирања на Управу, која већ 3 године нема директора. Обновљени су предлози за изградњу „Српског дома“, за подизање Меморијала српским жртвама у 20-ом веку. Чули су се и предлози за укидање пореза за хуманитарну помоћ, као и за враћање 130 000 евра узурпираних средства Фонда „Сања Миленковић“. Та средства треба вратити по истом основу и процедури, по којима су враћена средства Фонду дијаспора за матицу.
Указано је да није логично да број младих људи у дијаспори расте, а да пажња и однос државе према дијаспори опадају. У односу на дијаспору не поштује се ни Закон о дијаспори, ни Стратегија, нити декларације. Дијаспора се осећа потцењено и злостављено и очекује бољи однос матице, ако ни због чега другог, онда због, прилива од 3,5 милијарде евра годишње, што се путем дознака слива у државни трезор.

Управа Фонда дијаспора за матицу

XXVII Конференција удружења „Храброст за морал“, одржана је од 30. 08. до 01. 09. 2019. у швајцарском градићу Сирнаху.

Тема овогодишњег септембарског скупа била је „Како да живимо заједно; Алтернативе глобализму и глобализацији“ и одвијала се, по обичају, кроз излагања позваних учесника и отворени дијалог са свим учесницима.

Питање глобализације је, као данас једно од најактуелнијих  међународних тема, било у центру пажње и многих излагања, и општа је осуда тежње великих сила (САД, ЕУ...), због не само покушаја да остваре укупну глобалну доминацију, већ и због политике притисака на оне који јој пружају отпор, па и ратова које започињу како би их приволели на послушност.

Учесници на овом скупу су били из различитих земаља Европе и света, понајвише из Швајцарске, потом Немачке и Аустрије, али и из Француске, Мађарске, Ирске, Конга, В. Британије као и Србије. .

У име Београдског форума на скупу су учествовали члан Управног одбора Форума, амбасадор у пензији Раде Дробац и Марина Чолић, извршни секретар Форума. Поред представника Београдског форума, из Србије су на конференцији учествовали и адвокат Срђан Алексић из Ниша, који је имао запажено излагање о последицама бомбардовања Србије од стране НАТО муницијом са осиромашеним уранијумом, као и проф. Велимир Недељковић, такође из Ниша, који је говорио о загађености животне средине у Србији, као последици бомбардованја 1999. г.

У два одвојена излагања, амбасадор Дробац је указао на опасности глобализације која се одвија у форми притисака и тоталитаризма, уз агресију и непоштовање међународног права. Посебно је указао на двоструке аршине међународне заједнице према Србији, илуструјући то бројним примерима, нагласивши да је однос западних сила, које се често  погрешно представљају као “Међународна заједница”, пример глобализације на делу, као и да ће начин решавања ситуације  на КиМ и у БИХ, створене агресијом, рефлектовати и на укупне будуће међународне односе. Или ће свет кренути путем поштовања међународног права или ће  се проблеми наставити решавати силом највећих и најачих, што неће бити добро за човечанство. У том контексту је истакао да се проблеми на КиМ могу решити само поштовањем Резолуције УН 1244 и територијалног суверенитета и интегритета Србије, јер све остало води у нестабилност и сукоб.

У припреми скупа, као гост, говорио је Вили Вимер, накадашњи државни секретар Министарства одбране Немачке и посленик у Бундестагу, који је, између осталог, у више наврата поновио да је агресија на Југославију била нелегална.
Већина учесника конференције, као и гостију, била је врло критична према начину на који се глобализација у међународним односима спроводи, према политици силе и непоштовања воље народа, доминацији интереса над принципима, а учесници из Швајцарске су врло позитивно говорили о “директној демократији” која је у пракси у Швајцарској.

Страни учесници су излагали о појединим актуелним темама везаним за основну дискусију, али су и на различите начине су представљали главне друштвене проблеме у својим земљама Посебно занимљиве теме на скупу односиле су се на приступ проблемима миграната у Мађарској, на могући развој ситуације у В. Британији у погледу БРЕГЗИТ-а, на утицај БРЕГЗИТ-а на Ирску и остатак Европе, на трговина белим робљем на Балкану и у склопу тога на оцене да је КиМ црна тачка Европе у погледу организованог криминала, дроге , шверца оружјем, тероризма и трговине белим робљем, на развој 5г мреже у свету и могуће последице на људе и др.

Орагнизатор ове конференције, Ева-Марија Фолмер Милер, је била изврстан модератор скупа, отворено је подржала ставове учесника из Србије и у више наврата поновила да је НАТО агресија била пример апсолутног непоштовања међународног права и усвојених међународних докумената.

Учесници скупа из Србије: С. Алексић супруга Јелена, проф. В. Недељковић, супруга Р. Дробца Светлана, Р. Дробац и Марина Чолић

Извор: https://yugofile.org.uk/